Izvor: Politika, 11.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranci hoće u Srbiju
Srbija svakim danom postaje sve interesantnije tržište rada za stručnjake i specijaliste sa vanrednim znanjima, ali i za one sa znatno nižim kvalifikacijama, kaže Aleksandra Sretenović, stručni saradnik Nacionalne službe za zapošljavanje. Od 1.699 radnih dozvola odobrenih strancima 2006. godine, 964 su izdate stranim državljanima na teritoriji Beograda. To je razumljivo jer se i najviše stranih predstavništava, banaka i grupacija nalazi u glavnom gradu. Upravljački menadžment i visoko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stručni specijalizovani kadar u mešovitim, ili tek privatizovanim preduzećima većinom pripada strancima.
Vlasnici kompanija – stranci najčešće zapošljavaju "zemljake" dokazane u vrhunskim menadžerskim poslovima. Stranci različitijih profila znanja, koji u Srbiju stižu "trbuhom za kruhom", najviše dolaze iz Kine, Grčke, Velike Britanije, Makedonije, Austrije, Ruske Federacije. Posebno je interesantno da ih ima iz Kirgizije, Uzbekistana, Vijetnama, Nigerije, Malija, pa i Mongolije. U Pančevu, na primer, najveći broj prijavljenih je iz Kine i Rumunije.
Proces dobijanja radne dozvole za stranog državljanina nije komplikovan. Ako stranac ima rešen boravak, poslodavac uz zahtev za zapošljavanje šalje obrazloženje i pasoš, kao i kopiju uplate republičke administrativne takse (u iznosu od oko 100 evra). Ako mi nemamo stručnjake sa određenim znanjem i veštinama, poslodavac dobija dozvolu za angažovanje stranog radnika. Uglavnom su u pitanju usko specijalizovani visoko obrazovani stručnjaci koji su dugo angažovani na određenim poslovima, ali i tada kod nas još ima ograničenja.
Tako su japanski stručnjaci iz "Japan tobako" nakon kupovine fabrike u Senti dugo čekali rešenje od Nacionalne službe jer ne potpadaju pod međunarodnu tehničku saradnju, ili drugi vid prema sada već arhaičnom zakonu iz 1978. koji je u proceduri menjanja.
A da su nam pored novog zakona iz ove oblasti potrebni i visoko obrazovani stručnjaci, vidi se iz evidencije. Nedostaju farmaceuti, hirurzi, ortopedi, profesori fakulteta i kabinetske nastave i drugih struka u prosveti, ali i varioci specijalisti, građevinari određenih znanja i veština pa čak i tekstilci...
Ma kako izgledalo neverovatno, Srbija je zemlja sa manjkom stručne radne snage u mnogim oblastima. Nažalost, više od 35 odsto naših ljudi na evidenciji predstavlja polukvalifikovanu i nekvalifikovanu radnu snagu koja se najmanje traži u Srbiji. Niko ne poriče postojanje rada na crno, obično sezonskih radnika stranih državljana okolnih zemalja, ali procena je da nema više od 30 odsto takvih radnika. Raznorazne inspekcije bore se koliko je to moguće jer najviše ugrožavaju armiju naših nezaposlenih koji od kvalifikacija imaju samo mišiće i potrebu za bilo kakvim poslom. Pompezne izjave nekih biznismena da će uvoziti radnu snagu iz Azije samo su reklama, misle mnogi stručnjaci, jer je i mi imamo, samo je nepravilno strukturalno pa i obrazovno raspoređena.
[objavljeno: ]
