Izvor: Vesti-online.com, 05.Okt.2013, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Strah pobednika

Znam ljude koji ne smeju ni sijalicu da zamene ukoliko moraju da se popnu na komodu ili ne daj bože - merdevine. Pogledaju odozgo na časak, učini im se kao da su na Monblanu, prvo ih uhvati panika, pa se onda uhvate za fasung i obično ga otkinu i slomataju se na patos.

Milan Jovanović

Budu srećni što ih usput nije drmnula struja i nikad više ne odu u te nebeske visine. Teraju ženu, decu, komšije, radije bi čamili u mraku vo vjeki vjekov nego da se još jednom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << odvaže na tu pustolovinu.

Tako je i sa vlašću: neki se ispentraju do stratosfere i ništa im ne fali, a drugima se zamanta već oko prvog sprata. Drug Broz, na primer, nije imao tih visinskih bolesti, čak ni drug Sloba, ali kako stasava koja generacija srpskih političara, sve im više mrkne svest već na trećem stepeniku.

Čemu, na primer, panika aktuelne vlasti? Pod vlašću, dabome, podrazumevam vicepremijera. Opoziciju nema jer je opozicija ona bivša vlast koja nas je o jadu zabavila i sad gleda kako da ostane s ove strane rešetaka, ko te pita za političku karijeru.

Koalicioni partner, onaj glavni, nije ništa spokojniji od sadašnje opozicije: mediji koji igraju ulogu Službenog glasnika malo-malo pa mu poture koferče, Bajatovića, Bananu ili neko slično klizavo južno voće. Kao mačka miša, vicepremijer vreba svog šefa, stane mu na repić, pa ga malo pusti, a onda ga se, preko svojih novina, opet seti, a mišiću srce lupa da iskoči.

Zakon opstanka u politici je suroviji nego i u džungli. U politici čak i manji pojede većeg, ako mu se tako namesti i ako onaj veći nije bio oprezan. Možda je zato taj paranoičan strah aktuelne vlasti, da ne kažem Glavnog?

Primećujem, na primer, da čitave divizije dežurnih i vernih vojnika partije na internetu love vesti i ostavljaju komentare. Svakog kome Glavni nije po volji pospu kofom govana, ali onako providno, što bi se reklo džiberski, pa se odmah vidi iz koje kujnice stižu ti specijaliteti.

Recept je isti kao i kad su napredni bili radikalni, s tim što su bivši radikalni sada omiljeni u Briselu, kao nekad rahmetli Sloba do momenta kad je postao neomiljen: udri bandu iz svih oružja, zatri svaki glas sumnje, neslaganja, ili ne daj bože protesta. Naruči anketu po kojoj Glavni ima 135 odsto podrške građana. Opleti, ožeži, zapreti, ko drukčije kaže, taj kleveće i laže!

I našu osetiće pest!

Primećuje se, takođe, odsustvo bilo kakve medijske kritike, ali zato cveta satira kao i uvek kada se bure baruta začepi sa svih strana. Prosto ti Đilas postane simpatičan, i na Tadića počneš da gledaš sa simpatijama, Vuk Jeremić stasa u oličenje patriotizma, a Šutanovcu poželiš da okačiš Karađorđevu zvezdu sa mačevima, plus Obilićevu medalja za hrabrost.

O Lazi Kamikazi Krstiću više niko i ne priča, otkad se izlupetao o svojim vizijama srpskog spasa, Stros Kan verovatno jurca za sobaricama kad već tri meseca neće imati platu, a Guzenbauer i dalje svaki dan kupuje kartu Beograda da nađe put do Vlade Srbije.

Ili možda smeraju nešto epohalno, dok se beslovesna raja zamajava ko će koga da nagna na Farmi i da li će Jovanku, bože me prosti još živu, da sahrane pored Tita ili negde u avliji, jerbo osiromašena domovina/otadžbina nema para da dovlači dizalice, ruši krov i diže ploču sa Vođinog groba, strepeći da ne nađu cedulju:

"Sahranite me pored Draže. JB"

Ustvari, važno je da gejevi nisu prošetali Beogradom i da Srbija nije, kako kaže prvi zamenik svog zamenika, kapitulirala pred huliganima. I da će Glavni da otpusti sve one što je naprimao u javna preduzeća.

Nema leba, ali je guzica bar čitava.

Pederska posla.

Nastavak na Vesti-online.com...