Izvor: Vesti-online.com, 31.Jul.2018, 18:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Strah od svakog novog jutra

Zbog toga što od socijalne pomoći koja joj je jedini prihod više nije mogla da se prehranjuje i plaća kiriju u Tutinu, samohrana majka Munevera Bećirović (45) nedavno je odlučila da se, sa ćerkom Amrom (4) vrati u rodno selo Donje Sebečevo kod Novog Pazara i u ruiniranoj porodičnoj kući, čija vrata niko nije otvorio duže od dve decenije, započne novi život.

- Znala sam da me u Donjem Sebečevu čeka haos: krov koji prokišnjava, porušeni zidovi, truli podovi, sobe >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << bez vode, kupatila i svetla. Kuća je bila potpuno u korovu, jedva sam, uz pomoć komšija i nekoliko dobrih ljudi koji su mi pomogli, uspela da isteram pacove i zmije. Još strahujem da nam noću neki pacov ne utrči u krevet koji mi je, uz dotrajali šporet "smederevac", jorgan i dva ćebeta, jedina imovina koju posedujem. Strahujem za svaki sledeći dan, da li ćemo se žive i zdrave probuditi i hoćemo li imati šta da jedemo - priča Munevera.

Naglašava da ju je teška muka naterala da se iz Tutina vrati u rodno selo i u kuću u kojoj je rođena.

- Da bismo ćerka i ja preživele u Tutinu ili Novom Pazaru mesečno nam je potrebno bar 200 evra. Samo za kiriju, struju i druge dažbine oko 150 evra, plus ishrana, a primimo 80 evra. Često smo gladovale i zbog toga sam, nadajući se da će nam socijalna pomoć biti dovoljna bar za najpotrebnije namirnice i puko preživljavanje, odlučila da bar na kiriju i dažbine više ne trošim novac. Uslovi za život trenutno su užasni, ubi nas vlaga, a šta će tek biti kad napadaju snegovi i zahladni... Ali, moja Amra i ja nemamo izbora - žali se ova samohrana majka koja je spas od lošeg braka pre tri i po godine potražila u razvodu.

Da bi nekako preživele, komšije su Muneveri i Amri kupile kozu i nekoliko kokošaka. I to im, priča Munevera, mnogo znači, jer svakog jutra mala Amra može da računa na sveže jaje i šolju kozjeg mleka. Pokrenuta je i inicijativa, za sada bez novčanih priloga, da se Muneveri i Amri pomogne da u sklopu kuće, koju je nemoguće renovirati, dozida bar jednu sobu sa kupatilom.

- Ne treba nam mnogo, samo jedna topla sobica sa kupatilom i svetlom u kojoj bi bile srećne. Da na miru spavamo i da ne strahujemo hoće li nas zmije i pacovi napasti - kaže Munevera.

- Radije ću na svom kućnom pragu soli i hleba da jedem ili da uopšte ne jedem nego da se po Novom Pazaru potucam po tuđim kućama i sve to plaćam od moje i Amrine socijalne pomoći. Iskreno se nadam da će mi pomoći i dobri ljudi iz sandžačke dijaspore među kojima ima mnogo poznanika i prijatelja, poreklom iz ovog kraja, koji i ne znaju kako i koliko teško živim - iskreno će Munevera.

Nastavak na Vesti-online.com...