Izvor: Blic, 25.Apr.2010, 01:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Strah od sna, ali i buđenja

Iako je opšta anestezija znatno veći stres za organizam, većina pacijenata i dalje se opredeljuje za nju. Razlog tome je što takozvane regionalne anestezije „u kičmu“, spinalna i epiduralna, iako potpuno eliminišu bol primoravaju pacijenta da bude svestan tokom čitave operacije.

S druge strane, pacijenti koje oče­kuje ozbiljnija int­er­vencija uz neophodnu opštu anesteziju, a naročito oni kojima je to prvo iskustvo, najčešće strahuju od toga da li će >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se probuditi. Za razliku od njih, anesteziolozi nemaju takve nedoumice. Njihova jedina briga jeste da obezbede dovoljno dubok san u svim fazama op­­eracije.

Anestezija nije prirodna, kao ni hirurgija, pa je samim tim strah potpuno opravdan. Greške svakako postoje i njihove posledice nisu zanemarljive, ali su, srećom, retke i trebalo bi ih razlikovati od komplikacija u anesteziji. Samo neozbiljan lekar, podvlači mr Aleksandra Vukotić, anesteziolog i reanimatolog, šef Intenzivne nege u KBC Zemun, može pacijentu da garantuje da će sve biti u redu. Umesto toga, pacijenta je potrebno uveriti da će anesteziju voditi lekar, stručnjak iz te oblasti, jer uspostavljanjem poverenja pacijent se velikim delom oslobađa straha. Tu je i takozvana medikamentozna premedikacija, injekcije koje pacijent dobije pred zahvat da bi se smirio.

Kako odrediti dubinu sna

– Uglavnom postoje dva tipa opšte anestezije, endotrahealna i totalna intravenska anestezija. Prva podrazumeva najmanje tri vrste leka: hipnotik, da pacijent spava, analgetik, da ga ne boli, i relaksanat, da se svi mišići opuste, što znači da, uz pomoć maske ili tubusa koji se stavlja u dušnik, diše preko aparata za anesteziju. Pojedine operacije mogu da se rade i u intravenskoj anesteziji kad pacijent spava, ali diše spontano. Naravno da se ređe dešavalo ono što nije trebalo – da pacijent bude "budan” tokom nekog dela operacije. Ti pacijenti nisu osećali bol, ali su bili budni i nemoćni, što u retkim sluča­jevima može da rezultira i tuž­bama. Veći centri imaju mo­nitoring za odre­đi­vanje dubine sna u anesteziji, ali ga mi još nemamo. Ipak, buđenja se dešavaju i pored dobrog monitoringa, nešto češće na kardiohirurgiji i tokom carskog reza, a i neki psihol­oški profili su za to pogodniji od drugih – objaš­njava dr Vukotić.

Kao što pre više od 20 godina anestetici nisu bili istovetni današ­njim, tako nije isto ni buđenje iz ane­stezije koje za mnoge pacijente predstavlja posebnu traumu.

– Moćne farmaceutske industrije želele su da napra­ve anestetik za siguran san i ugodno buđenje. Mislim da su to uspeli hipnotikom diprivanom, ili propofolom. On nije više skup kao nekada, ima ga po svim našim bolnicama i koristimo ga uvek kada možemo, pošto ima neke ređe kontraindikacije. Inače, pacijenti često pitaju koliko je štetno ponoviti anesteziju, a ja odgovaram da bi bilo štetno dobijati je svakodnevno godinama, što se nikome nije desilo. To vam je poput pijanstva – kada biste se godinama napijali svaki dan, moralo bi da bude štetno – objašnjava dr Vukotić.

Jednokratno ili kroz kateter

Osim opšte, postoje i regionalne, takozvane centralne sprovodne anestezije – spinali i epidurali – koje se daju u kičmu i podrazumevaju da je operativno polje u nivou pupka ili niže. One predstavljaju manji stres za organizam, ali veći za psihu jer je pacijent budan tokom cele operacije. Zato i dalje većina pacijenata insistira na opštoj anesteziji. Opšta anestezija se po pravilu primenjuje i na pacijente koji ne mogu da miruju tokom intervencije, iako nemaju nikakve bolove.

Stručnjaci objašnjavaju da je za spinalnu anesteziju igla tanka, a ubod je kao ubod komarca. Anest­etik se daje u likvor koji obavija završetak kičmene moždine, noge brzo trnu od tog nivoa naniže i postaju utrnute. Anestezija je uglavnom jednokratna, ne ponavlja se i traje od sat do najviše četiri sata, zavisno od izbora anestetika.

– U epiduralu, zavisno od doze anestetika, pacijentu se može obezbediti samo bezbolno stanje, ali sa očuvanom motorikom, tako da noge u krevetu mogu da se pokreću. Pošto se tu koristi deblja igla, na mesto uboda prvo ide lokalni anestetik. I ova anestezija može da bude jednokratna kao i spinalna, ili da se stavi kateter pa da se anestetik dodaje kada zatreba. Ali, pošto i spinali i epidurali mogu da budu trauma za organizam, kod jednog broja viso­korizičnih bolesn­ika može da se da jednokratna blok anestezija - obja­šnjava dr Vuk­otić.

Karta anestezije

Karta anestezije je dokument koji prati pacijenta od ulaska u salu do izlaska iz nje. Tu su zabeleženi svi lekovi koji su mu dati, zatim monitoring: pritisak, stanje svesti"U posebnom delu stoji uvod u anesteziju i izlaz iz nje, anesteziološki tim i epilog – da li je pacijent probuđen, da li je ostavljen na aparatu za buđenje, da li je odveden na odeljenje" Karta anestezije vodi se veoma precizno i može da bude sudski dokument.

Izbor anesteziologa

Kao što pacijenti biraju hirurga, mogu da izaberu i anesteziologa, savetuje naša sagovornica, i dodaje:

– Svako ko se sprema za operaciju, a ima bilo kakvu nedoumicu u vezi s anestezijom, može da dođe svakog radnog dana u Zemunsku bolnicu od 10 do 14h, soba br. 15, gde će dobiti sve relevantne informacije.

Nastavak na Blic...