Izvor: Blic, 04.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strah od prazne ulice
Strah od prazne ulice
NEGOTIN - Ni pozamašna devizna ušteđevina koju su decenijama sticale generacije gastarbajtera radeći u zapadnoevropskim zemljama koja se slila u Negotinsku krajinu, ni talas trajnog iseljavanja radno sposobnog stanovništva koji je poslednjih godina uzeo maha, nisu pokrenuli negotinsku vlast da bilo šta učini kako bi se takvo stanje promenilo.
U poznatom gastarbajterskom selu Samarinovcu nadomak Negotina, od 250 domaćinstava i oko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 800 stanovnika, ostalo je svega stotinak meštana. U selu gotovo da nema kuće u kojoj bar jedna generacija ne radi u inostranstvu, ali je sve je veći broj onih koje su potpuno zatvorene, i u koje domaćini svraćaju samo preko leta.
- Strah me je kad pomislim da u našem delu ulice više nikog nema. U celom selu ima ukupno desetak bračnih parova naših godina i isto toliko mlađih, a ostalo su starci, po jedan ili dvoje u domaćinstvu. Nemate ni koga na slavlje da pozovete, sve je prazno, a to izgleda ne smeta nikome - kaže Dušica Aleksandrović koja zajedno sa suprugom Duškom živi u novoj dvospratnoj kući ispred koje su bazen i travnjak.
Njihova kćer Mirjana, zet Dejan i unuk Nikola već osam godina žive u Konstancu u Nemačkoj, tamo gde su penziju posle 35 godina rada stekli Dušičini roditelji. Nedavno je u Nemačkoj rođen i Mateja. Dragan i Dušica već desetak godina u Negotinu imaju prodavnicu opreme za teretna vozila.
- Mirjana i Dejan su želeli su da odu u Nemačku jer smatraju da ne možemo svi da živimo od jedne prodavnice i da je ovde nesigurno započeti drugi posao. Tamo mnogo rade i pristojno zarađuju. Za razliku od starijih generacija, ne oskudevaju ni u čemu i razmišljaju da kupe stan jer ih stanarina mesečno košta 650 evra. Toliko će plaćati i ratu za stan - kaže Dragan Aleksandrović.
- Tamo se zna neki red. Svako ko želi da radi može i da zaradi. Ovde se nikad ne zna šta će biti sutra. Rad se najmanje ceni, a javašluku i nemaru nema kraja - kaže Dušica.
Žao joj je, kaže, što će deca da odu, ali ih, ogorčena situacijom u domovini, i sama podržava u tome.
- Imamo plodnu zemlju, obrađujemo 5,5 hektara, ali se ne isplati. Država nam već dve godine duguje za vagon pšenice, ambari su nam puni, a stiže i treća žetva - žali se Dušica.
Radmila Gerov, predsednica opštine Negotin, kaže da lokalna vlast čini sve da stanovništvo zadrži na ovim prostorima.
- Započeli smo saradnju sa asocijacijama Krajinaca koji žive i rade u inostranstvu, i po njihovim sugestijama pokušavamo da stvorimo povoljne uslove za investiranja, a time i njihov trajni povratak - kaže Gerov.
Ona ističe da su za početak obezbedili prostor u industrijskoj zoni grada predviđen za proizvodne i pre svega za prerađivačke pogone, i to po cenama koje su ispod npr. cena u Inđiji gde je poslednjih godina evidentna prava ekspanzija male privrede. U poslednjih nekoliko meseci javila su se dvojica zemljaka zainteresovana da ulože svoj kapital.
- Naša nesreća je što se nalazimo daleko od glavnih saobraćajnica, a potencijalni investitori velike zamerke imaju i na prevelike poreske stope, koje nisu u našoj nadležnosti - objašnjava Radmila Gerov. D. I. N.
