Izvor: RTS, 29.Apr.2014, 00:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strah od osoba sa psihičkim smetnjama
Zbog predrasuda i strahova okoline, ljudi s mentalnim problemima zatvaraju se u psihijatrijske azile i kad to nije nužno. Na periferijama gradova i na marginama interesovanja društva, za njih je to često poslednja adresa.
Zazirete li od osoba za koje ste čuli da imaju psihičke smetnje? Imate li strah od njih? I da li ste zbog tog straha prema njima grublji nego prema drugim ljudima? Sve ovo je posledica predrasuda koje treba prevazići kako bismo prestali da povređujemo one >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koji su već dovoljno povređeni.
Slikanje je deo terapije Nikole Repca iz Udruženja "Duša". On kaže da slika pejzaže, ljude, prirodu, sve što ga čini srećnim.
"Kad sam oduševljen svojim razumom i onim što hoću da postignem, ja to i naslikam", kaže Repac.
Dijagnoza psihičkog problema je poput kamenčića bačenih u vodu. Pravi koncentrične krugove u svim sferama života - porodičnom, emotivnom, društvenom i poslovnom.
"Kad kažete da imate psihijatrijski problem, to je već ono klasično, odmah je to - jednako lud, opasan znači učiniće neko krivično delo, napašće nekoga, ubiti", kaže Vesna Avramović iz Udruženja "Duša".
Statistika govori suprotno. Više je krivičnih dela kod osoba kojima nije ustanovljen psihički problem. Uprkos tome, zbog predrasuda i strahova okoline, ljudi s mentalnim problemima zatvaraju se u psihijatrijske azile i kad to nije nužno.
Na periferijama gradova i na marginama interesovanja društva, za njih je to često poslednja adresa.
Zamenik zaštitnika građana Miloš Janković kaže da se postavlja pitanje da li je to lečenje ili je sklanjanje onih koje životna sredina ne želi da vidi i ne želi da oni budu deo zajdničkog života.
Nepoželjni su, jer se instiktivno povezuje slika mentalnog oboljenja sa nasilnim ponašanjem.
Mia Popović, psiholog u Udruženju "Prostor" kaže da je jedan od psihičkih faktora to što se sami plašimo sopstvenog ludila.
"I plašimo se kliko smo i sami razumni u svom ponašanju zbog čega često pravimo jasnu granicu u odnosu na one koji imaju neki mentalni problem, pa kažemo prosto mi nismo kao ti takvi, defninišemo se u odnosu na njih kao da smo mi normalni, a oni nisu", kaže Mia Popović.
Svaka četvrta osoba na svetu ima tegobe iz spektra mentalnog zdravlja tokom svog života. I kao što dijabetičar živi sa svojom bolešću, tako i psihijatrijski pacijenti, uz odgovarajuću terapiju,.
Nema razloga da se plašimo nekoga samo zato što ima psihičkih problema. A i sami moramo biti svesni sopstvene ranjivosti. Kada to shvatimo, lakše ćemo prihvatiti njihovu ranjivost. Oni su naši poznanici, komšije, prijatelj, osobe sa mentalnim oboljenjima koje se leče.
