Izvor: Blic, 06.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strah od odmora
Veliki broj dece ima strah od velikog odmora jer se plaše da za to vreme „ispasti glupa" pred drugovima. Po mišljenju francuskog stručnjaka Žili Delaland, to nije retka pojava. U dvorištu na desetine dece trče na sve strane. Pošto nema odraslih osoba koje usmeravaju i kontrolišu njihovo ponašanje, oni najmlađi se često osećaju nezaštićeno.
Najdelikatnija etapa: polazak u prvi razred
Ovaj strah se sreće kod dece u svim uzrastima, ali najčešće kod >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prvaka. Oni su se iznenada našli među decom koja su od njih starija pet i više godina. Sama moraju da otkriju koje delove dvorišta treba izbegavati: centar je rezervisan za igranje fudbala, oko određenog drveta se okupljaju šestaci da bi igrali klikere, iza zgrade devojčice razmenjuju tajne...
Na početku godine, oni najmlađi obično moraju da se trude da budu što neprimetniji i da se zadovolje onim delovima dvorišta koji „velikima" nisu zanimljivi. Ali, i oni će vrlo brzo otkriti da mogu da nađu sebi mesto za igranje lastiša, razmenjivanje sličica itd.
Ako treba, obratite se učiteljici
Podstičite dete da vam priča o tome kako se oseća. Možda se plaši da će na odmoru biti samo, da će ga neko gurnuti ili napasti ili misli da ga ostali ne prihvataju... Razgovarajte o tome sa njegovom učiteljicom, pošto je ona prava osoba koja može da mu pomogne. Ako nema drugove, ona može da mu pomogne da ih stekne, a onda će se bolje osećati i u školskom dvorištu.
Ona takođe može da reši problem nasilja. Neke učiteljice na času rešavaju sukobe koji su se dogodili na odmoru. Mala žrtva se tada oseća sigurnije i jače, pošto ima podršku učitelja i ostale dece. Tako će lakše steći hrabrost da ponovo izađe u dvorište.
Mora da nauči da stiče prijatelje
Neka deca su druželjubiva i lako sklapaju poznanstva: drugarima donose sitne poklone, dele sa njima užinu, u igri prihvataju najnezahvalniju ulogu (recimo, da budu „šuga")... Na taj način, dete pokazuje svoju velikodušnost i neguje prijateljstva. Mališani znaju da drugovi iz dana u dan moraju da se osvajaju jer će vrlo brzo reći: „Ne razgovaram više s tobom", „Ti mi više nisi drug"...
Ima, međutim, dece koja ne umeju da primenjuju ove „trikove". Nedostaje im samopouzdanje ili imaju osećaj da su drugačija od druge dece zato što su bucmasta, niska ili nose naočare. Takvoj deci je teško objasniti kako se stiču prijatelji - to je nešto što moraju sama da urade. Možete, međutim, da im pomognete da bolje upoznaju svoje buduće drugove tako što ćete ih učlaniti u isti sportski klub, voditi ih u isti park ili tako što ćete drugu decu pozivati u kuću. Imajte na umu da se prijatelji stiču i izvan škole.
Postoji još jedan način da detetu pomognete da se lakše integriše: prihvatite „modu". Ako dete traži da kupi neku igračku, konopac za preskakanje i sl, to je zato što su ti predmeti sastavni deo dečje kulture. Vaše dete želi da ih ima zato da bi ga ostala deca lakše prihvatila i više cenila.
Vremenom će se to srediti
Nekoj deci je potrebno nekoliko nedelja da se naviknu na novu školu. Pošto će neminovno provoditi vreme u školskom dvorištu, gledajući drugu decu kako se igraju, na kraju će uspeti da pronađu ključeve koji otvaraju taj, na prvi pogled tako neprijateljski svet. Zato što nema deteta koje ne voli odmor. Svi oni maštaju o tome da imaju mnogo drugara sa kojima će se igrati...
Škola socijalizacije
Mnogima školsko dvorište za vreme odmora liči na džunglu. Nije, međutim, tako. To je vreme kad deca uče pravila socijalizacije. Kod kuće su ih učili da se ne treba ponašati nasilnički, a sada će vrlo brzo uvideti da je to korisno pravilo: deca izbegavaju nasilnike! Školsko dvorište je takođe mesto gde deca mogu da budu autonomna i da se ponašaju nesputano, a da i dalje budu bezbedna i pod nadzorom odraslih (dežurnih nastavnika). Iako na odmoru mogu da se suoče s teškim, ponekad mučnim situacijama, to je takođe vreme kad uče da se uklope u kolektiv.
