Izvor: Blic, Beta, 04.Mar.2009, 09:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Strah od novog talasa krize

Kresanje budžetskih rashoda uz istovremeno povećanje prihoda, povećanje deficita, zaduživanje u inostranstvu, povećanje naknade za nalazište nafte, samo su neka od rešenja izlaska iz krize koja su se juče mogla čuti na Kopaoniku, prvog dana „Biznis foruma”, gde se okupila politička i ekonomska elita Srbije.

Učesnici „srpskog Davosa” koji će trajati i naredna dva dana jednodušno su se složili da je neophodno da država nastavi sa podrškom privredi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kako bismo se izborili sa sve prisutnijom ekonomskom krizom u Srbiji. U svom uvodnom izlaganju predsednik Srbije Boris Tadić je naglasio da kriza mutira i pozvao ekonomiste da daju svoje predloge koji bi pomogli da je što bezbolnije preživimo.

- I predsednik Vlade i ja ćemo pažljivo analizirati sve ideje. Moja obaveza je da dam svoju ocenu da li su ti predlozi politički održivi. Moramo da obratimo pažnju na najsiromašnije slojeve društva koji su najugroženiji - rekao je Tadić, priznajući da je ekonomska stvarnost teška.

Da u Vladi Srbije ozbiljno shvataju krizu potvrdio je i premijer Mirko Cvetković, koji je najavio da će svoj ekonomski savet proširiti za desetak privrednika. On je naglasio da najveća opasnost preti ukoliko se u drugom talasu krize ona vrati na bankarski sektor. Cvetković je rekao da je nužno da se napravi novi aranžman sa MMF-om.

- Pored inokredita možemo da tražimo i finansijsku pomoć EU ili da deficit nadoknadimo iz privatizacije, mada tu ne možemo da računamo na velika sredstva - naveo je Cvetković.

Kao jednu od mera premijer je predložio da se nastavi sa povećanjem domaće tražnje, ali ne tako da se poveća spoljnotrgovinski deficit, već da se poveća domaća proizvodnja.

- Ispostavilo se da naša privreda nema bogzna šta da ponudi, ali za ono što proizvodimo namenili smo subvencije za kupovinu. Kada su u pitanju finansijski resursi, oni su nam ograničeni jer smanjenjem PDV-a došlo bi do smanjenja prihoda i samim tim povećao bi se deficit - kaže Cvetković.

Diana Dragutinović optužila je „domaće aktere” da su omogućili da kriza u Srbiju dođe i ranije nego što je trebalo, navodeći primer povlačenja depozita na prve najave krize. Ona je naglasila da je fiskalna politika ključno oružje, navodeći da postoje četiri mogućnosti smanjenja deficita budžeta o kojima je za sada samo razmišljala.

- Prva je smanjenje rashoda, ali uz održanje plata i penzija. Druga je da se povećaju porezi, računajući tu i PDV i povećanje nadoknade za korišćenje naftnih ležišta. U nekim zemljama ova nadoknada ide i do 50 odsto. Pitanje je samo da li NIS ima prostora da to izdrži. Treća mogućnost je dodatno zaduživanje, a četvrta privatizacija, ali ona se ne može organizovati u kratkom roku - rekla je ministarka finansija dodavši da bi po njenom mišljenju najbolja ekonomska politika bila ona koja bi očuvala stabilan devizni kurs.

Najkonkretnije mere koje bi trebalo uraditi za oporavak naše posrnule privrede dao je ministar ekonomije Mlađan Dinkić. On je rekao da Srbija treba da pokrene inicijativu da se u čitavom regionu reprogramira dug privatnim kompanijama.

- Naš najveći problem je dug privatnog sektora. Prošle godine su kompanije uzele sedam milijardi dolara bruto kredita. Ovo je globalni problem koji mora da se reši reprogramom. Jer ako se to ne uradi, ako banke počnu da naplaćuju svoje dugove, doći će do potapanja čitave privrede u regionu - naglasio je Dinkić dodavši da ukoliko kompanije ne mogu da vrate dug, država mora da im pomogne.

On je naglasio da će novca za pomoć likvidnosti privrede, ukoliko se on bude uzimao ovim tempom, biti za još tri-četiri meseca.

- Samo dve banke, „Inteza” i „Komercijalna banka”, za pet dana odobrile su privredi kredite od 90 miliona evra za pokrivanje likvidnosti. Potrebno je da od međunarodnih finansijskih institucija dobijemo kredit za Fond za razvoj - naveo je Dinkić.

Tadić: Mora se raskinuti sprega kriminala, pravosuđa i politike

- Sprega kriminala, privrede, pravosuđa i politike koja je stvorena u prošloj deceniji mora da se raskine da bi Srbija imala šansu u budućnosti. Garancije te budućnosti su u ekonomskim i društvenim reformama koje treba da sprovedemo. Garancija je u društvenim reformama - rekao je obraćajući se okupljenima Boris Tadić, predsednik Srbije. On je ocenio da „mi trošimo više nego što zaradujemo, a da danas takva potrošnja može biti doprinos našoj destrukciji”.

- Ekonomska stvarnost u Srbiji veoma teška i nije nimalo različita od stvarnosti u razvijenim zemljama. Predstavnici krupnog kapitala neće moći da zarađuju kao do sada, mala i srednja preduzeća neće moći da dobijaju kredite kao do sada, niti građani mogu da se ponašaju kao do sada - dodao je on.

Obraćajući se prisutnim ekonomistima, Tadić je rekao da se od njih očekuju inovativna rešenja jer se dosadašnjim ekonomskim ideologijama kriza ne može prevazići. On je istakao da je najveća posledica krize strah koji vlada među ljudima po pitanju radnih mesta, ali i lečenja.

Mišković, Grujić, Drakulić...

„Biznis forum” na Kopaoniku iskoristili su mnogi političari, privrednici i ekonomisti da razmene mišljenja. Tako smo mogli da vidimo direktora „Telekoma” Branka Radujka kako sedi u društvu vlasnika „Delta holdinga” Miroslava Miškovića i vlasnika kompanije „PSP Ferman” Branislava Grujića. Pažljivo su slušali izlaganja svih učesnika foruma, ali se nisu uključivali u raspravu. Na pauzi između dve panel rasprave atmosfera ispred hale bila je veoma živa. Gde god da ste pogledali, videli su se članovi Vlade kako pričaju sa privrednicima i ekonomistima. Toplica Spasojević je razmenio mišljenje sa Zoranom Drakulićem, direktorom „Ist pointa”. Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Nebojša Ćirić razgovarao je sa Đovanijem de Filipsom, generalnim direktorom „Fijat automobili Srbija”.

Anketa: Privrednici o predlogu za pomoć privredi

Miodrag Kostić („MK komerc”)

Reproramiranje dugova pokreće privredu

Vlasnik MK komerca, kaže za „Blic” da podržava Dinkićev predlog da se pokrene inicijativa kojom bi se kompanijama iz regiona izdejstvovao reprogram duga.

- Likvidnost predstavlja veliki problem. Mislim da bi to bila jedna konkretna mera koja može doprineti da se celokupna naša ali i privreda regiona pokrene.



Toplica Spasojević („ITM grupa”)

Država mora da se zaduži gde god može

- To što je Dinkić predložio ide u pravcu onoga što privreda traži. Pored toga treba paziti i na kurs jer je nagore ako kurs ide naglo gore dole. Najvažnije je u prvoj fazi krize da se stabilizuju banke, a sada u drugoj fazi najbitnije da se stabilizuju preduzeća. Država mora da proba da se zaduži gde god može - kaže Spasojević.

Nebojša Mišić („Areks”)

Već počela robna razmena

- Ulazimo u nelikvidnost privrede i počinje robna razmene što je jako loše. Jer ako se država zaduži i pomogne privredi, možemo da se izvučemo iz krize i to je vrlo konkretna pomoć.

Ono što je dobro je da kod nas kriza nije toliko duboka

koliko se čini na prvi pogled - kaže Mišić.

Spas u dodatnom zaduživanju

Prvi efekti svetske ekonomske krize u Srbiji, kako je objasnila Diana Dragutinović, ministarka finansija, osetili su se preko smanjenog priliva i poskupljenja kapitala, pritiska na slabljenje kursa i povlačenja depozita iz banaka. Međutim, efekti drugog talasa globalne ekonomske krize mogli bi da budu jači od prvog.

- Srbija je zemlja visoko zavisna od uvoznog kapitala, a postoji veliki jaz između štednje i potrebnih investicija. Najveće slabosti srpske privrede su visok platnobilansni deficit, mala depozitna baza, veliko učešće prekograničnih kredita i visok rast privatnog duga - upozorila je Diana Dragutinović. Smanjenje fiskalnih prihoda u prvim mesecima ograničava likvidnost budžeta, a za obezbeđivanje dodatnih sredstava postoji nekoliko opcija.

- Čini se da postoje mogućnosti koje treba ispitivati. To su međunarodne institucije i međunarodna finansijska tržišta. Ali Srbija mora biti spremna na višu cenu ovih zaduživanja. Poslednja opcija je privatizacija. Velika privatizacija, ali se ona ne može realizovati u kratkom roku - rekla je ona.



PRIVREDA

Mirko Cvetković:

- Država je spremna da sa 40 milijardi dinara garancija pomogne bankama da se izbore sa očekivanim novim talasom udara ekonomske krize zbog nelikvidnosti privrede.

- Očekujemo talas pritiska na banke kao posledicu nemogućnosti privrede da servisira svoje obaveze (vraća kredite). Pojaviće se stečajni postupci gde banke neće moći da naplate svoja potraživanja

- 15. ili 16. marta počeće pregovori sa Međunarodnim monetarnim fondom o pretvaranju postojećeg aranžmana iz predostrožnosti u „klasičan stend-baj aranžman”. Tim aranžmanom će ranije predviđeni budžetski deficit Srbije u 2009. godini, sa 1,7 odsto bruto domaćeg proizvoda biti povećan za jedan ili više procentnih poena.

Mlađan Dinkić:

- Srbija neće ući u recesiju. Država može da očuva blagi privredni rast u prvom kvartalu i ako industrijska proizvodnja padne za 10 odsto. Kada ne bi bilo psiholoških efekata krize, Srbija ne bi morala da se ponovo zadužuje kod MMF-a. Premijer Srbije treba da pokrene regionalnu inicijativu pre zasedanja „Grupe 20” i da zajedno sa državama regiona uputi zahtev da se reprogramiraju obaveze privatnog sektora. Prošle godine privatni sektor se zadužio sedam milijardi dolara.

- Privreda će od Vlade Srbije tražiti pomoć kada stignu za naplatu krediti iz inostranstva.



PDV

Diana Dragutinović:

- Povećanje PDV-a moguća je opcija, ali da bi se to desilo samo ako efekte ne bi dale subvencije i kapitalne investicije. Uz PDV razmatralo bi se i povećanje nadoknada za korišćenje domaćih naftnih ležišta.

Mlađan Dinkić:

- Srbija ne sme da podiže stopu poreza na dodatu vrednost. Alternativa je da ako je podiže, onda smanji doprinose za zdravstvo, pa da iz tog povećanog PDV-a finansira zdravstveni fond. To je alternativa, da se ide više na posredne poreze i da se smanje porezi privredi.



PLATE I PENZIJE

Mlađan Dinkić:

- Šta možemo od rashoda da smanjujemo? Ne možemo da smanjujemo penzije i plate. Kada jednom povećate, gotovo je. Da li je trebalo povećavati penzije pre na ovaj nivo koji sada imamo, to je drugo pitanje. Ali kada su sada tu gde jesu, nema govora o njihovom smanjivanju. Međutim, penzije u „dužem roku” ne mogu ni da se povećavaju.

Diana Dragutinović:

- Bez obzira na smanjenje budžetskih prihoda, plate i penzije bile bi očuvane.

Nastavak na Blic...