Izvor: Politika, 14.Avg.2014, 13:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Strah nas je za ćirilicu

Ustavni sud je zapravo ovom svojom odlukom hteo malo da zaštiti Ustav, a malo da da za pravo desnim sentimentima u Hrvatskoj, pa izašao s jednim trulim i za manjine nepovoljnim rešenjem

U oceni Ustavnog suda Hrvatske da referendum o upotrebi ćirilice nije u skladu sa Ustavom, uz prateće odluke i preporuke koje je ovaj sud uputio vlastima te države i Gradskom veću grada Vukovara, sve zainteresovane strane našle su razloga za veće ili manje zadovoljstvo. Pored ostalih, to >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osećanje su izrazili i Milorad Pupovac, potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), uz žaljenje što takva odluka nije ranije doneta, ali i čelnici Štaba za odbranu hrvatskog Vukovara, organizacije koja je inicirala referendum o ćirilici.

Ustavni sud je pre dva dana, pored ostalog, naložio Gradskom veću Vukovara da u roku od godinu dana mora u Statutu grada urediti individualna prava pripadnika nacionalnih manjina na službenu upotrebu svog jezika i pisma, ali tako da se„uvažavaju potrebe većinskog hrvatskog naroda koje izviru iz još uvek živih posledica velikosrpske agresije”. I Vlada Hrvatske je dobila rok od godinu dana da izmeni Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma nacionalnih manjina, kako bi uredila pravni mehanizam koji će se primenjivati u slučajevima kada jedinica lokalne samouprave opstruira sprovođenje zakona. Do usvajanja takvih odredbi, nadležni državni organi neće smeti da prisilnim merama sprovode odredbe važećeg zakona u Vukovaru.

Pupovac u razgovoru za „Politiku” ističe da u osnovnim elementima odluka Ustavnog suda nije mogla biti drugačija, jer bi onda bila protivna Ustavu, Ustavnom zakonu i međunarodno preuzetim obavezama, kao što su bili protivni referendumska inicijativa, referendum i cela kampanja protiv ćirilice.

– Šteta je što se čekalo na donošenje ovakve odluke i što ranije nisu preduzete mere kojima bi Ustavni sud sprečio antićiriličnu kampanju koja je teško poremetila međuetničke odnose i jednako teško poremetila međupolitičke odnose u Hrvatskoj.

Ni štab koji je inicirao sve ovo nije nezadovoljan odlukom suda.

Odluka suda je nažalost išla logikom – malo zakona, malo politike, malo Ustava i ustavne argumentacije i malo politike i političke argumentacije.

Ovim su, čini se, protivnici ćirilice u Vukovaru dobili pravo da poskidaju sve dvojezične table, a da ih centralna vlast zbog toga ne sankcioniše na bilo koji način u sledećoj godini?

Takvo tumačenje je moguće – da praktično u svim mestima gde postoje dvojezične ploče, ukoliko je neko nezadovoljan time može ih skinuti. A organi vlasti moraju se suspregnuti od sprečavanja te vrste nasilnih radnji prema onome što je rezultat zakonskih i ustavnih odredbi i međunarodnih dokumenata.

Sve dok ne urade ono što im je sud naložio, pa predvide takvu situaciju zakonom?

Da. Ali, naravno, ukoliko neko bude hteo, on će nastaviti opstrukciju. Ceo problem je u tome što je jedan deo odluka Ustavnog suda, koji želi pomiriti nepomirljivo, političke prirode.

Kako će se onda ova situacija razrešiti? Šta će se dogoditi po isticanju rokova od godinu dana?

Za godinu dana ćemo imati kampanju za parlamentarne izbore. Za pola godine ćemo imati kampanju za predsedničke izbore. Ako neko to ponovo bude hteo da pretvori u sredstvo za političku kampanju, naravno da svaki potez vlade koji je utemeljen na odlukama Ustavnog suda može ponovo pretvoriti u sredstvo za političku kampanju. Nažalost, sud je ostavio prostora u svom tumačenju, kako oko pitanja primene zakona od strane države, tako istovremeno i oko načina na koji zakon može primenjivati neko gradsko ili opštinsko veće. Na primer, ako se neko usprotivi i iskaže nezadovoljstvo, može se stvoriti status kvo. I zapravo, naš najveći strah je u tome što se može proizvesti situacija status kvo u Vukovaru ili pogoršati tamo gde nije bilo problema.

A kakve su šanse da se prihvati inicijativa štaba da se izmeni zakon i propisi, pa da manjine dobiju pravo na službenu upotrebu svog jezika samo u sredinama u kojima čine više od 50 odsto stanovnika?

Za vreme ove vlade to je praktično nemoguće. Ni odluka Ustavnog suda ne daje takvu mogućnost jedinici lokalne samouprave, a to znači ni Gradskom veću Vukovara.

Ipak, u štabu zahvaljuju sudu i kažu da očekuju da će Vukovar biti u potpunosti izuzet od dvojezičnosti.

To je moguće zahvaljujući odredbama koje omogućavaju status kvo i odredbama koje dopuštaju da se primena Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina ograniči samo na određena naselja, kvartove ili ulice nekog grada ili opštine. A ako se neko iz susednog naselja, kvarta ili ulice pobuni i kaže da to vređa njegove osećaje, tada se i za takvu ograničenu, getoiziranu primenu Ustavnog zakona može ustanoviti status kvo. 

Pribojavate li se eskalacije situacije u vezi sa ćirilicom? Na pojedinim hrvatskim portalima pominje se nekakav „ukrajinski scenario”, ljudi iz štaba tvrde da neće odustati od ove svoje inicijative, a ranije je, opet, pominjana mogućnost njihove žalbe Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu. Šta vam od svega toga deluje najizglednije da će se dogoditi?   

Ono što je sasvim sigurno jeste to da Srbi neće doprineti nikakvoj eskalaciji i da politika Srba u Hrvatskoj neće doprinositi nikakvom pogoršanju međuetničkih i međupolitičkih odnosa u Hrvatskoj. Ali, ono što mi vidimo jeste da se u poslednje dve godine situacija u Hrvatskoj pogoršava što se tiče međuetničkih i međupolitičkih odnosa i da ide u pravcu veoma izraženog desničarenja. Zapravo, imamo povratak dela političke scene, one koja želi usloviti buduću vlast, na retoriku iz devedesetih godina.

Koliko prevazilaženje ove situacije zavisi od vas, od nekih vaših poteza i inicijativa pred Saborom, vladom?

Ustavni sud je zapravo ovom svojom odlukom hteo malo da zaštiti državu, malo da da za pravo štabu, malo da zaštiti Ustav, a malo da da za pravo desnim sentimentima u Hrvatskoj. Ustavni sud je malo čuvao ustavnost, a malo čuvao političnost, pa izašao s jednim trulim i za manjine nepovoljnim rešenjem. Šta mi u toj situaciji možemo napraviti – videćemo. Jedno je sigurno, nastavićemo saradnju sa Vladom Hrvatske i, s druge strane, pokušaćemo razviti komunikaciju sa međunarodnim institucijama koje, nažalost, do sada nisu imale osobitog interesa za ovo pitanje.

Biljana Baković

objavljeno: 14.08.2014.

Nastavak na Politika...