Izvor: Večernje novosti, 06.Dec.2016, 19:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Stounhendž" iznad Gornjeg Milanovca
Reporter "Novosti" u obilasku ostataka tajanstvene srednjovekovne tvrđave Nevade na Tresci. Na 735 metara neosvojiva utvrda koja je branila Rudnik VULKANSKA kupa Treske, u ataru sela Jablanica, kod Gornjeg Milanovca, krije tajanstveno i čudesno utvrđenje od gigantskih kamenih blokova koji na nekim mestima kao čestar kopalja štrče iz tla, a na drugim čine zid od ogromnih kamenih kavdera, stranica dužih od metar, između kojih se ni žilet ne može uvući. Ti prirodni >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << bedemi, koji pomalo podsećaju na čuveni Stounhendž u Engleskoj, povezani su kamenim zidovima debljine metar i po koji su gotovo potpuno okrunjeni. U centru tog fantastičnog pejzaža, na 735 metara nadmorske visine, nalazi se ostatak kružne ozidane donžon ili branič kule, s koje su se videli, kao na dlanu, putevi srebra s Rudnika koji su vodili ka jugu. Oni su išli pored utvrđenih gradova i despotskih rezidencija Borač i Čestin u Gruži i dalje, ka starom Rasu. - Po svemu sudeći, bedem na Tresci je utvrđeni grad Nevade čiji položaj dosad nije bio poznat - navodi dr Dejan Bulić iz Istorijskog instituta u Beogradu. - Smešteno na planinskom vrhu, ono predstavlja jednu od dominantnih tačaka na južnoj strani Rudnika s koje je bilo moguće kontrolisati puteve. Najverovatnije je pripadalo sistemu utvrđenja koje je štitilo veliko područje koje je obuhvatalo rudarske kopove, postrojenja i naselja. U odsudnim i sudbonosnim vremenima despotovine Srbije, Rudničani su se sklanjali u Ostrvicu, ali i u utvrđenje Nevade. Dr Bulić je jedan od retkih arheologa koji je istraživao srednjovekovni grad i utvrdio da je bio dug oko 100 i širok 26 metara. Iako nevelika, ova tvrđava na nepristupačnom visu se u više navrata, kad su veće utvrde padale, pokazala kao neosvojivi zaštitnik Rudnika. Naime, ugarski kralj Žigmund Luksemburški je 1389. smišljeno sačekao da se srpska vojska iscrpi u boju na Kosovu da bi odmah posle njega pokrenuo invaziju na Srbiju, nazvavši je krstaškim ratom protiv pravoslavnih "šizmatika neposlušnih njegovoj kruni". Koliko je pohod imao veze s verom, pokazuje cilj njegovog glavnog udara, prebogati srebronosni Rudnik. Tada je posle teških borbi ogromna ugarska sila osvojila snažne gradove Borač i Čestin, ali pred samim pragom Rudnika zaustavila ih je tvrđava Nevade. Isto se ponovilo i 1397, kad je Ugarska napala Srbiju despota Stefana Lazarevića. Nažalost, poslednja arheološka istraživanja Nevada izvedena su pre skoro tri decenije, jer država nije nikada davala mnogo novca za spoznavanje i prezentaciju prošlosti rudničkog kraja. - Grad na Tresci je izuzetno zanimljiv jer je bio deo prstena tvrđava koje su štitile Rudnik - kaže arheolog docent dr Dejan Radičević, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. - Ostrvica je, nesporno, bila najveća tvrđava koja je štitila Rudnik, sa severne strane, ali manje Nevade su se pokazale kao neosvojive u velikoj ugarskoj invaziji s juga. Utvrđenje na Tresci je tek zagrebano s nekoliko arheoloških sondi, a sigurno je da bi imalo još mnogo toga da otkrije. Ono je blizu Gornjeg Milanovca i sigurno bi bilo zanimljivo za turizam. Ali naš stari problem je da bogatstvo baštine koju imamo ne prezentujemo ni sebi, ni drugima. ISTORIJA U GUSTIŠU TRESKA i ostaci Nevada, čak i ovakvi, zarasli u šumu i bez putokaza, privlače pažnju posetilaca. To dokazuju planinari koji svake kasne jeseni i početkom zime u velikom broju posećuju ovaj planinski vrh i ruševine, koje su leti toliko zarasle u gustiš da ne može ni da se sagleda njegova veličanstvenost.
Nastavak na Večernje novosti...
