Izvor: Blic, 03.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stotine vatri za duše mrtvih
Stotine vatri za duše mrtvih
DEBELI LUG - Najmanje 200 vatri gorelo je u ponedeljak uveče u Debelom Lugu, selu nadomak Majdanpeka. Okupljanjem porodica oko vatri počinje svetkovanje Matkaleua, praznika koji se kod Vlaha vezuje za Mali Uskrs, odnosno Kumnačo.
Debelolužani se hvale da jedini na evropskim prostorima neguje kult vatre, a ovo je samo jedan od običaja do kojeg i danas izuzetno drže, pa pojedincima nije teško da prevale i hiljade kilometara >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kako bi se sa svojima našli oko vatre baš tog dana.
- U riznici običaja Vlaha istočne Srbije Matkaleu je jedan od svetlijih praznika, jer podvlači integrativnu ulogu vatre u okupljanju porodice, koju pokušava da sačuva i stvori idealnu zajednicu u kojoj mesta ima i za mrtve kojima se namenjuje svetlost - kaže Paun Es Durlić, etnolog Muzeja u Majdanpeku i najbolji poznavalac vlaške kulture na ovim prostorima.
Naziv 'Matkaleu' ima osnovu u mađarskom jeziku i može se prevesti kao venčanje, odnosno savez, pa ne čudi da je to dan kada se sklapaju pobratimstva, prijateljstva i kumstva, što objašnjava i ime 'Kumnačo', kao drugi naziv za Mali Uskrs, navodi Durlić. Oko vatre se tucaju jaja koja se farbaju kao i za Vaskrs, ali se namenjuju pokojnicima. Potom se večera, a onda obilaze prijatelji. Ovo je prilika da se u okviru vaskršnjih svečanosti još jednom okupi porodica.
- Matkaleu je, u stvari, 'mali privjeg', jedan od drevnih običaja kojim se neguje kult mrtvih, koji nigde nije tako snažan kao u istočnoj Srbiji - kaže Lazar Tufonić, penzioner iz Debelog Luga. Svečanosti u čast vatre počinju 'privjegom' o mesnim pokladama, kada se zbog kulta mrtvih u centru sela pali velika vatra.
- Toga dana, svaka familija za svakog umrlog iznese ispred kapije po drvo, dasku, cepanicu, granu. Sve preuzima povorka kojoj je na čelu ljudska zaprega i koja drva odnosi do centra sela, gde je mesto za vatru. Vodi se računa da to ne bude hrast, drvo posebne vrednosti kod Vlaha, a možda i iz praktičnih razloga, jer bi njegove varnice mogle da nekog izgore - kaže Tufonić.
Sakupljeno drvo se u centru sela slaže na poseban način, u kupu, a sa prvim sumrakom vatra se pali. Dok gori, okupljeni bacaju tamjan, grupno, namenjujući ga dušama umrlih, verujući da sa plamenom vatre i duše kreću ka nebu.
Kada vatra dogori počinje 'marga'. Oko vatrišta sa žarom kruži grupa mladića, junači se gurkajući se. Za tu priliku oni su posebno obučeni, najčešće u sukneno odelo. Nadmetanje se završava kada se neko nađe u vatri, a i onda nema ozbiljnih posledica, jer je i sa jedne i druge strane reka ili sneg. S. Vukašinović
