Izvor: RTS, 08.Okt.2011, 17:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stop tabletomaniji
Lekari opšte prakse ubuduće će lekove za smirenje moći da prepišu pacijentima na korišćenje u trajanju od tri meseca, a posle toga će biti neophodno mišljenje specijaliste. Nadležni kažu da je cilj da se spreči "tabletomanija", odnosno neracionalna i prekomerna upotreba lekova za smirenje.
Oboleli od reumatskih, kardiovaskularnih ili drugih bolesti koji uz redovnu terapiju koriste i neki od lekova za smirenje ubuduće će svaka tri meseca morati da zatraže mišljenje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << neuropsihijatra i psihijatara pre nego što im lekar opšte prakse prepiše neki od lekova iz te grupe.
Direktor tog fonda Aleksandar Vuksanović kaže da se građani sve češće leče "na svoju ruku" i da je samo u prva tri meseca ove godine u apotekama podignuto 2,5 miliona kutija lekova više nego u prva tri meseca prošle godine.
Ako se tako nastavi, do kraja godine biće potrošeno 100 miliona kutija više u odnosu na prošlu godinu, dodao je Vuksanović. Direktor RZZO navodi da su među lekovima koji se prekomerno troše upravo oni za smirenje, a da je jedan od razloga za to i neinformisanost građana.
To je predviđeno novim pravilnikom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), a stručnjaci ukazuju da je cilj te mere da se spreči neracionalna upotreba lekova koji izazivaju zavisnost, jer je konstatovano da se oni koriste u velikim količinama.
Neuropsihijatar prof. dr Miroslava Jašović Gašić, član komisije RFZO koju čine još neurolozi i anesteziolozi, kaže za Tanjug da mera nije doneta samo da bi se uštedeo novac iz zdravstvene kase, već da je važna i stručna opravdanost kod prepisivanja takvih lekova.
"Posle duže upotrebe ovi lekovi, među kojima su leksilijum, apaurin, lorazepam, nemaju nikakvo dejstvo", objašnjava Jašović Gašić i dodaje da se takvi medikamenti daju i pacijentima koji pate od psihosomatskih oboljenja.
"U Kliničkom centru postoje timovi, i to obavezno psihijatar tim za srce, psihijatar tim za hipertenziju, za gojaznost, tim za transplantaciju", navodi profesorka i dodaje da psihijatar posle tri meseca mora da odluči o daljoj upotrebi te vrste lekova, jer ti lekovi izazivaju zavisnost.
Kad je reč o pacijentma koji boluju od kardiovaskularnih oboljenja, Jašović Gašić objašnjava da je izbor lekova koje treba da koriste veliki.
"Takve pacijente treba uputiti da postepeno promene stil života, a tu je važna uloga psihijatra. To je nekad važnije od terapije lekovima. Ljudi sa srčanim oboljenjima moraju da prihvate svoju bolest kao deo svakodnevnice", ukazala je Jašović Gašić.
Benzodijazepini (grupa lekova za smirenje) se, kako je rekla, daju u akutnim fazama srčanih oboljenja, a odluku o tome donosi više stručnjaka, što najčešće znači da kardiolog treba da uputi pacijenta kod psihijatra koji onda daje mišljenje o tome da li ima potrebe da pacijent nastavi sa terapijom u koju su uključeni i lekovi za smirenje.
Korišćenje ove vrste lekova do tri meseca mogu da prepisuju internisti, reumatolozi, neurolozi i psihijatri, a nakon toga potrebno je, prema pravilniku RFZO, mišljenje psihijatra.
Dr Jašović Gašić je dodala je reč o lekovima koji su bezbedni kada je u pitanju toksičnost, ali da imaju određena neželjena dejstva i stoga mora da postoji kontrola jer posle određenog vremena gube terapijska svojstva i imaju samo negativna.
"Ne možete ih uzimati kada vam padne na pamet i u svakom trenutku", navodi ona i objašnjava da izmenom pravilnika nije predviđena zabrana upotrebe, već adekvatno regulisanje korišćenja jedne grupe lekova koji su se do sada često zloupotrebljavali.
Pacijenti se ne bune
Lekar opšte prakse u Domu zdravlja Voždovac Nevenka Dimitrijević navodi da se pacijenti ne bune previše što će na svaka tri mesesa morati da traže mišljenje psihijatra.
Dimitrijevićeva kaže i da bi većini obolelih od kardiovaskularnih bolesti lekovi za smirenje mogli da se izbace iz terapije.
Građani zbog teških uslova života, ekonomskih i drugih problema često posežu za takvim lekovima, kažu doktori, navodeći da se u drugim zemljama, posebno u Americi, oni dobijaju mnogo teže nego kod nas.
Prema rečima Nevenke Dimitrijević, lekovi iz grupe benzodijazepina posle dugotrajne upotrebe mogu da izazovu različite negativne efekte, od kojih se većina otkrije tek kasnije. Tako posledica može da bude smanjena saznajna funkcija u starosti, ali i brže starenje krvnih sudova u mozgu.
Portparolka RFZO Sanja Mirosavljević kaže da je jedan od ciljeva novog pravilnika da se spreči "tabletomanija", odnosno neracionalna i prekomerna upotreba lekova za smirenje.
Republički fond za zdravstveno osiguranje ranije je saopštio da se pojedini lekovi, a posebno medikamenti za smirenje koriste u velikim količinama.
