Izvor: NoviMagazin.rs, 03.Okt.2015, 12:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stojiljković: Predkomatozno stanje opozicije

Opozicija u Srbiji je u nekoj vrsti "predkomatoznog stanja", na šta su uticali unutarpartisjki sukobi i frustracije, programska neuverljivost, te nesposobnost da se priznaju sopstvene greške, smatra politički analitičar Zoran Stojiljković, ističući da oponenti vlasti moraju da ponude nova lica i pokažu ideje, a ne samo da kritikuju.

Uoči promocije svoje nove knjige "Sva lica opozicije", koja će simbolično biti predstavljena javnosti 5. oktobra, Stojiljković za Tanjug >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << sublimira 25 poslednjih godina razvoja, uspona i padova opozicionih stranaka i koalicija, te istice da su u Srbiji za četvrt veka od obnove višepartizma svi bili na poziciji i u opoziciji - na vlasti i van nje.

"Ako bi političku scenu poredili sa pozorištem, svi su prešli put od bardova ansambla i velikih solista do epizodista - ulazili su i izlazili iz opozicije", primetio je Stojiljković.

Ocenjujući da je opozicija danas u možda najtežoj situaciji od postojanja višepartizma, uporedivom samo sa direktnim pritiskom na nju i demokratske krugove u civilnom društvu 1998. i 1999. godine, Stojiljković navodi da je aktuelna opozicija vlasti frustrirana velikom težinom glasova koju ima vladajuća stranka.

"U politici u jednom trenutku, kao u životu i u ljubavi, više imate posla sa imidžom, nego sa realnom situacijom. Opozicija već ima tragikomično gubitničku predstavu o imidžu, koju je sama o sebi formirala nakon izbora 2012. godine, kada na izborima i nije loše prošla", smatra profesor Fakulteta političkih nauka.

Ističući da opozicija mora da postane uverljiva programatski, Stojiljković navodi da ona mora nešto da uradi na socijalno-ekonomskoj ravni za "obične građane" i da pokaže da ima ideje, a ne samo da kritikuje.

Opozicija bi, istakao je, morala da u relativno kratkom roku ponudi nova lica, jer "kada ste učestvovali u nečemu što je uglavnom negativno i niste pokazali sposobnost neke inovacije ni dve, tri godine nakon toga, onda je vreme da dođu nova lica".

Boljke opozicije je, ističe, teško sumirati i naći im zajedničku tačku, jer su u našem političkom životu svi bili na toj strani u jednom trenutku.

Međutim, dodaje, u Srbiji postoji nizak nivo sklonosti dijalogu, stranke i politički lideri se bahate kada su na vlasti, a spremni su da se unižavaju kada su u opoziciji, dok je "ljubav prema poziciji, vlasti ili njenom komadiću" daleko veća od nivoa normalne političke tolerancije i političke pristojnosti.

"Kada u programima ne možete da prepoznate razlike na socijalno-ekonomskoj ravni, kada nemate obavezu da podnesete račun posle izbora, pa možete jedno da pričate u kampanji, a sasvim drugo da radite u praksi, onda to dovede do nekog ciničnog odnosa i sa jedne i sa druge strane. Mi smo u sistemu uzajamnog varanja", objašnjava profesor.

Na pitanje da li su danas organizacije civilnog društva i nevladin sektor konstruktivniji i proaktivniji korektiv vlasti, nego opozicione partije, Stojiljković navodi da u Srbiji postoji visoka mera nezadovoljstva političkim strankama i njihovim delovanjem.

Uprkos tome, kaže, paradoks je, ali je činjenica da je manje ljudi koji imaju poverenja u partije, nego sto ih je u partijskom članstvu.

"Šta onda rade u partijama, ako nemaju poverenja u njih? Imaju poverenja u njihovu moć da nešto organizuju ili reše", naveo je Stojiljković, ističući i da postoji određeni vid otpora građana da budu partijski obeleženi.

Ako se isključi vladajuća stranka, jedino SPS može da računa na više od deset odsto podrške, koja može padati ako se nastavi "sistem prisustva u javnosti kroz potencijalne afere".

Levica je, kako kaže, rascepkana, gotovo na ivici parlametarnog statusa, uz potencijalno jaku desnu, evroskeptičnu poziciju sa najmanje 20tak odsto glasača.

Međutim, objasnio je, i ta desnica je rascepkana na SRS, "na fragmentirani do nivoa neprepoznavanja DSS", na Dveri, a tu je i liberalni blok "koji je u velikoj nevolji".

Stojiljković ocenjuje da desnica danas ne jača preterano, u konteksu jačanja desnice u Evropi, pa za Srbiju može da se kaže da ima beskrajno fragmentiranu i oslabljenu desnicu.

"Evroskeptična desnica je poslednji put imala šansu da dođe na vlast 2008. godine kada je u Beogradu već napravljen aranžman sa SPS, ali onda je krenula igra oko ''prevlacenja'' SPS i Dačića na drugu stranu. Ključni događaj za desnicu je bila evolucija stvaranja SNS", smatra Tanjugov sagovornik.

Na eventualne vanredne parlamentarne izbore, Stojiljković smatra da bi možda, po prvi put, izašlo manje od 50 odsto građana, a da oni ne bi doneli "bog zna kakve promene".

Kako ocenjuje, postoji mogućnost da bi se krug parlametrnih stranaka dalje smanjio, pa bi "u velikoj nevolji ili preispitivanju" bile grupacije oko DS i SDS, koje bi, da bi bile potpuno sigurne da će preći cenzus, verovatno okupile druge stranke ili udruženja sličnih orijentacija.

"Bilo bi intersantno videti da li bi došlo do bilo kakve taktičke koordinacije na desnici, koja bi im omogućila da uđu u parlament", istakao je.

Kao možda najznačajniju poruku knjige, Stojiljković navodi da se mora shvatiti da smo mi politička periferija i da se mnoge ključne odluke, koje i na nas utiču, ne donose u Beogradu.

Nastavak na NoviMagazin.rs...

RTS: Stojiljković: Opozicija u predkomatoznom stanju