Izvor: N1 televizija, 16.Nov.2017, 19:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stojanović: Vlada da prizna da je sloboda medija prioritet
Predstavnici Grupe za slobodu medija predali su premijerki Ani Brnabić zahteve za poboljšanje medijske situacije. Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa se nada da će premijerka pozitivno odgovoriti na te zahteve i dodaje da Vlada Srbije mora da prizna da sloboda medija jeste prioritet, jer bez toga nema reformi u društvu.
Stojanović je u Danu uživo rekla da je sastanak s premijerkom bio konstruktivan iako predstavnici Grupe za slobodu medija nisu dobili konkretne odgovore.
>> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << />
"Nama je bilo važno da su i premijerka i ostali učesnici postavljali dodatna pitanja i upoznali se sa situacijom...Ne očekuje se da premijerka sve zna, zato je tu bio i ministar kulture i informisanja...Drago mi je što je na sastanku bio i Vukašin Obradović, koji je mogao da iz prve ruke objasni dešavanja u vezi s 'Vranjskim', koja su pokrenula čitavu akciju i formiranje ove grupe", rekla je Stojanović.
Prema njenim rečima, očekuje se da će premijerka za desetak dana odgovoriti novinarima na njihove zahteve.
Na pitanje koliko novinarima znači podrška koju dobijaju iz EU, Stojanović je rekla da svaka podrška znači, ali da su "ovo stvari koje treba rešavati iznutra".
"Ne bih previše očekivala od EU, naravno da će oni insistirati na poboljšanju situacije, kako bi neke mere bile primenjene, ali je ovo pitanje koje se rešava iznutra, koje treba da rešavaju medijske organizacije, građani i vlada", rekla je Stojanović.
Država krši zakon koji je sama donela
Govoreći o zahtevu kojim se traži hitno brisanje Tanjuga iz Registra privrednih društava i prestanak rada te novinske agencije, Stojanović kaže da je Tanjug "ne samo ugašen 2015. godine, već je i donet zakon na osnovu kojeg je ta agencija ugašena".
"Tanjug je ugašen u novembru 2015. a posle toga je ostavljen kratak period da se tehnički izbriše iz registra. Taj zakon se već dve godine ne sprovodi u praksi", rekla je.
Prejudiciranje rešenja za tu agenciju je bio jedan od razloga zbog kojeg su i predstavnici novinarskih udruženja izašli iz grupe za izradu nove medijske strategije.
"Ako učestvujete u kreiranju strategije, nema unapred osmišljenih rešenja", rekla je Stojanović.
Predstavnici Grupe za slobodu medija predali su premijerki Brnabić zahteve za poboljšanje medijske situacije, među kojima su formiranje nove radne gupe za izradu Medijske strategije, rasvetljavanje svih napada na novinare, kao i povlačenje država iz vlasništva u Politici, Večernjim novostima i Dnevniku i prestanak rada agencije Tanjug, ugašene Vladinom odlukom pre dve godine.
Zahtevi Grupe za slobodu medija
Grupa za slobodu medija traži da nadležni državni organi po hitnom postupku rasvetle sve napade na novinare i slučajeve ugrožavanja njihove bezbednosti i pokrenu postupke protiv počinilaca, kao i da hitno sprovedu i objave rezultate analize dosadašnjeg postupanja policije i tužilaštva u slučajevima ubistava i napada na novinare.
Zahteva se da Ministarstvo kulture i informisanja odmah obustavi rad na novoj Strategiji razvoja javnog informisanja, zbog neodgovarajuće metodologije i strukture članova radne grupe, koja je predstavnike najbrojnijih novinarskih i medijskih udruženja onemogućila da suštinski utiču na izradu ovog kapitalnog dokumenta.
Traži se da Ministarstvo u dijalogu sa predstavnicima medijske zajednice i civilnog sektora što pre utvrdi drugačiju metodologiju rada i strukturu nove radne grupe, kako bi Strategija razvoja javnog informisanja bila u najboljem interesu novinarske profesije, medija, njihovih izdavača i građana i građanki.
Od parlamenta Grupa je zatražila da pokrene postupak razrešenja članova Saveta REM i da se prilikom izbora novih članova Saveta otkloni mogućnost uticaja izvršne i zakonodavne vlasti na predloge drugih predlagača.
Grupa traži da se dosledno sprovedu zakoni koji se odnose na završetak procesa privatizacije medija, utvrđivanje nedržavnog vlasništva u Politici, Večernjim novostima i Dnevniku i povlačenje države iz vlasništva tih novinskih kuća, kao i hitno brisanje JP Tanjug iz Registra privrednih društava, Tanjugovih servisa iz Registra medija i prestanak rada agencije, na osnovu Odluke Vlade Srbije od 3. novembra 2015. godine.
Traži se da se omogući zakonom garantovana uređivačka i poslovna samostalnost i finansijska nezavisnost javnih medijskih servisa i da Vlada u cilju zaštite njihove uređivačke nezavisnosti, omogući javnim medijskim servisima da se dominantno finansiraju iz takse, kao što je i predviđeno zakonom.
Zahteva se i da Ministarstvo kulture i informisanja, Komisija za kontrolu državne pomoći, Državna revizorska institucija, Komisija za zaštitu konkurencije, Uprava za javne nabavke i Savet za borbu protiv korupcije, u okviru svojih nadležnosti, kontinuirano sprovode nadzor i kontrolu trošenja sredstava za projekte na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja, javnih nabavki za pružanje medijskih usluga i sponzorstva i donatorstva iz javnih prihoda.
Od Vlada se traži da formira nezavisnu komisiju koja će analizirati sistem sufinansiranja medijskih sadržaja u javnom interesu i predložiti mere sprečavanja zloupotreba konkursa na svim nivoima, kao i da Ministarstvo precizira uslove i kriterijume donošenja odluka na konkursima za finansiranje medijskih programa i uvede delotvoran mehanizam za osporavanje odluka o dodeli sredstava, pre nego što ona budu utrošena.
Grupa traži da se poboljša radni položaj novinara kroz striktnu primenu Zakona o radu, u delu poštovanja radnih prava i osnova radnog angažovanja u radnom odnosu i van radnog odnosa, i primenu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu.
Dodaje se da se od Vlade zahteva da obezbedi izvršenje rešenja poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti koja nisu izvršena, da sama postupi po svim zaostalim zahtevima za pristup informacijama i da ubuduće po tim zahtevima postupa u zakonskom roku, na način propisan Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Traži se da se sveobuhvatno i dosledno uredi oglašavanje državnih organa i drugih organa vlasti izmenama zakona o javnim nabavkama ili donošenjem Zakona o oglašavanju organa javne vlasti. Grupa zaheva da Ministarstvo pravde formira nezavisnu komisiju za izradu evidencije i analizu sudskih postupaka protiv izdavača medija, urednika i novinara, u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.
"Zahtevamo dosledno poštovanje autorskih prava u medijskoj sferi i takvu izmenu Zakona o autorskim pravima koja će sprečiti finansijske pritiske na izdavače medija kroz presude sa prekomernim novčanim iznosima za kršenje autorskih prava, takođe u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava", navela je Grupa.
Zahtev je i da Vlada Srbije usvoji dodatne podsticajne mere i olakšice štampanim medijima i regionalnim i lokalnim medijima, koje su taksativno nabrojane u dosadašnjoj Strategiji razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji, ali do sada ni jedna od njih nije primenjena, i da razmotri mogućnost utvrđivanja obaveznog procenta izdvajanja iz budžeta lokalnih samouprava za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog značaja.
