Izvor: Blic, 14.Maj.2010, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sto odsto demokratija?
Demokratija unutar partija morala bi biti uzor za demokratiju u državi jer one, bez obzira na to da li su na vlasti ili u opoziciji, daju ton društvenim kretanjima. Pa da vidimo da li su partije rasadnik demokratije ili obrazac ponašanja koje sa njom nema mnogo veze? Ako je suditi po radu skupština i glavnih odbora, tu među njima gotovo da i nema razlike.
Bez obzira na to da li se preporučuju kao demokratske, napredne, liberalne, građanske, ili su izabrale neki drugi, isto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tako zavodljiv naziv, njihova najvažnija partijska tela se ponašaju na istovetan način. Kao da su preslikana, ona sva odreda, počinju ponekad blagostivo velikodušnim a ponekad ukoravajuće strogim, ali uvek pedagoški poučnim govorom predsednika stranke.
Nije, naravno, nimalo neobično da uvodnom reči započinje debata, ali je krajnje neobično da se njome završava. Umesto da posluži kao inicijalna kapisla za svestranu raspravu i o delovanju stranke i o stanju u državi, ona je, bez izuzetaka, do sada bila samo povod za apologetska odobravanja. Članovi najviših partijskih tela se, drugim rečima, ponašaju kao primerni đaci koji se, pošto ih je učitelj pohvalio ili pokudio, uredno raziđu kućama. Događa se, doduše, da ponekad poneko zatraži objašnjenje ili izrazi nezadovoljstvo, ali se, sudeći i po tome što se preko toga prelazi ćutke, takvi slučajevi doživljavaju više kao incident nego kao normalna pojava.
Moramo se, otuda, upitati gde će se raspravljati o partijskoj politici ako ne u partijskim telima? Ne mislimo pri tome, naravno, na sitničava i zlonamerna osporavanja već na - ma koliko kritična - dobronamerna zapažanja, koja imaju za cilj da unaprede rad stranke?
Kako se može očekivati da će se u državi negovati demokratija ako ona izostaje u strankama. U kakvom se duhu, najzad, odgajaju i članovi stranaka i građani? Kao samosvesne ličnosti, koje se ne ustežu da iskažu svoje mišljenje, ili kao pokorni i ponizni podanici? Na ovo pitanje je već odgovorio jedan od visokih partijskih likova, doduše u svojstvu zvaničnika uprave, rekavši da njegovi saradnici moraju da sa njim budu saglasni "sto odsto", da se, drugim rečima, moraju bespogovorno pokoravati. E pa, dragi moji, jednome je već, po imenu Enver Hodža, uspelo da istera svih sto odsto. Kako bi bilo da nas poštedite takvih sećanja?
