Izvor: RTS, 02.Nov.2012, 22:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sto dana Vlade iz ugla ekonomije

Gosti emisije Oko ekonomije saglasni da je u prvih 100 dana nove Vlade Srbije izbegnut bankrot, ali i da smo daleko od rešenja problema. Šansu za izlazak iz krize vide u stvaranju dobrih zakona o radu, razvoju malih i srednjih preduzeća i stvaranju dobre poslovne klime.

U prvih 100 dana nove Vlade Srbije izbegnut je bankrot, ali smo daleko od rešenja problema, saglasni gosti emisije Oko ekonomije. Šansu za izlazak iz krize vide u stvaranju dobrih zakona o radu, razvoju malih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i srednjih preduzeća i stvaranju dobre poslovne klime.

Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika NIN-a Milan Ćulibrk kaže da je rebalans katastrofalan, a da više nade uliva budžet za 2013. godinu koji je solidan u odnosu na okolnosti, kao i da to važi za sva ostala polja ekonomije.

Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Mihajlo Crnobrnja smatra da je pozitivna stvar što je napravljen dobar privredni ambijent, ali da su dve bitne stvari - inflacija i nezaposlenost.

Konsultant za investicije i poreski sistem Saša Radulović kaže da od starog dela vlade nije mnogo ni očekivao a od novog dela ima i dobrih i loših stvari. Izjave članova Vlade povodom 100 dana Radulović vidi više kao spisak lepih želja, nego realna ocena. Bankrot izbegnut novim zaduživanjem, a sttrukturno nije ništa izmenjeno.

"Sve negativne trendove koje smo imali imamo i dalje, sve disbalanse koje smo imali imamo ih i dalje, pomereno je to, ali ja ne vidim da smo bilo šta strukturno na tom polju promenili", navodi Radulović.

Smatra da su najveći pomaci učinjeni na polju borbe protiv korpucije i regulisanju polja javnih nabavki, ali nedostaju sistemska rešenja da se ubuduće sprečile takve stvari.

Profesor Crnobrnja je saglasan da su najveći pomaci učinjeni na polju borbe protiv korupcije, ali da je to pretvoreno u borbu jednog čoveka, umesto da bude sistemska. Objašnjava da protiv korupcije postojala je i ranije, ali je sada personalizovana i politizovana i čekaju se rezultati, objašnjava profesor Crnobrnja.

Milan Ćulibrk je zabrinut zbog najdinamičnijeg pad BDP-a u trećem kvartalu. "To se može oceniti kao posedica pada BDP-a u prva dva kvartala godine, ali definitvno je da mi završavamo godinu u recesiji od 2%. To znači da će Vladi biti mnogo teže da održi budžet kakav je projektovala, jer ga je računala sa mnogo manjim padom", objašnjava Ćulibrk.

Podseća i da se iz meseca u mesec ubrzava inflacija, koja će, smatra, do kraja godine doći do 15 odsto. Sumnja i u izjave da smo izbegli bankrot, mada smo najgori scenario izbegli.

Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika NIN-a podseća da je Vlada najavila da neće optupštati zaposlene u Javnom sektoru dok traje kriza, iako će nas to mnogo koštati ukoliko kriza bude dugo trajala, jer taj sektor najvie opterećuje domaću ekonomiju.

Loša poreska konsolidacija

Poreski stručnjak Saša Radulović smatra da budžet za 2013. godinu samo na papiru izgleda dobro, ali da kada se analiziraju brojevi, vidi se da to neće ići tako glatko kako je planirano.

Radulović navodi podatak da je od milion i sedamsto hiljada zaposlenih u Srbiji, čak 700 hiljada platu prima od države i objašnjava da je to neodrživo stanje.

Kada je pravljena fiskalna konsolidacija urađene su neke stvari koje se ne rade, kao što je povećanje poreskog opterećenja. Poreska politika koja uvodi plaćanje po naplati, prema oceni Radulovića je katastrofalna i dovešće do urušavanja sistema.

"Moramo da smanjimo poreze na rad, kako bi proizvodnja postala isplativija, kako bi zapošljavanje bilo isplativije, a sa druge strane da dignemo neke poreze, koji uglavnom kače uvoz", kaže Radulović i ističe da je neophodno napraviti preraspodelu.

Kada je reč o Zakonu da će država svoja dugovanja morati daplaća u roku od 45 dana, a privreda 60, Ćulibrk objašnjava da je suviše mogućnosti da Vlada odlučuje kako ona hoće. Podseća da je najavljeno da dug Farmaceutske industrije planiran da bude preveden u javni dug, koji će posle biti polovoično otpisan, a pola stavljeno u reprogram, što govori u prilog tome da je ostavljen prostor da se odlučuje po želji.

Borba protiv korupcije dovodi investitore

Ukoliko uspemo kontinuirano da stvorimo predstavu da se ozbiljno vodi broba protiv korupcije je način da privučemo investicije, ali i dobijemo nove kredite, objašnjava profesor Crnobrnja i dodaje da je 100 dana malo da se neke stvari urade malo, ali da ova Vlada ima dobre rezultate.

Ćulibrk navodi da je dobar signal u brobi protiv korupcije najavljeni Zakon o Javnim nabavakama, koji je, prema njegovoj oceni, dobro napisan i trebalo bi da, između ostalog, da dobre rezulatate. Kao lošu praksu koja je nastavljena, Ćulibrk ističe novčane stimulacije za one koji otvaraju nova radna mesta i navodi da se to može rešiti poreskim stimulacijama, a ne davanjem novca iz budžeta.

Radulović zaključuje da je najvažnije u borbi protiv korupcije najbitnija politička volja, ali i da se utvrdi kako je do toga došla i zbog čega, kao i da se provere sporne privatizacije. Upozorava i da je ostalo da se pronađu razlozi sistemske korupcije, kako bi se ustanovilo kako je do toga došlo i da bi se taj problem smanjio.

Ćulibrk ističe da je potrebno da se reše mnogi problemi, ali tako što će se tačno utvrditi ko je kriv, a ko ne, jer su poslenjih godina svi za sve krivi, i objašnjava da to nije sistem koji može da se održi. Veća očekivanja građana, o kojima je na današnjoj sednci Vlade govorio premijer Ivica Dačić, posledica je i stabilizacije dinara, smatra Ćulibrk.

Jačanju dinara doprinela Vlada subvencionisanim kreditima indeksirani u evrima, a ne Narodna banka, i to je ono zbog čega su građani zadovoljni i očekivanja su im veća, jer očekuju da dinar nastavi da jača, što po oceni Ćulibrka nije realno.

Profesor Mihajlo Crnobrnja smatra da je potrebno temeljno ispitati zakone o radnim donosima, da se pretresu ekonomski invalidi, odnosno preduzeća u restrukturiranju. Šansu za izlazak iz krize Radulović vidi u razvoju malih i srednjih preduzeća, a Ćulibrk u stvaranju povoljnog radnog okruženja kako za strane, tako i za domaće investitiore.

Nastavak na RTS...