Izvor: Vesti-online.com, 01.Okt.2015, 12:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stigla cela plata, biće hleba i sira

Dejanu i Stefanu Gapiću, mladim nadničarima, o čijoj su teškoj sudbini naši čitaoci čitali u "Vestima", uručen je novčani prilog od 200 evra, dar naše čitateljke i donatorke Ljubice Lubares iz nemačke pokrajine Baden-Virtemberg, iako oni nisu tražili pomoć, već su se našli na stranicama naših novina u reportaži koja je odslikala surov život srpskog nezaposlenog življa. "Hvala ovoj nepoznatoj dobrotvorki, Bog joj dobra vratio, ovo su za nas velike pare.

Plata >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << za naporan celomesečan rad u šumi na izvlačenju drva. Zatečeni smo ovim humanim gestom, nemamo reči da iskažemo našu sreću i ushićenost - kažu uglas braća 27-godišnji Dejan i 20-godišnji Stefan Gapić. Do zaseoka Krpejci u selu Korbevac kod Vranjske Banje gde žive Gapići stiže se kada se od seoskog asfaltnog puta skrene, zemljanim, izrovanim tesnim drumom, i ide kroz šumu dva kilometra. Penjanje do jedine kuće u zaseoku u kojoj žive braća Dejan i Stefan moguće je samo napornim pešačenjem.

Dejan, mladić koščatog, ispošćenog lica, radi na izvlačenju drva u dubodolinama ogranaka goropadne Besne kobile. "Sav se upek'o", što bi rekao narod, "kost i vretenasti mišići sa venama kao volujskim žilama", a sve od svakodnevnog napornog rada. "Nisam samaraš u šumi, a kao da jesam jer zamenjujem i čoveka i kljuse. Teglim vezan konopcima, vučem balvane iz dolina. Radim kad ima posla. Moram da zaradim dovoljno za sebe i brata kako bismo preživeli. Kada naiđe jaka zima štedimo na hrani, gledamo da jednom dnevno jedemo, da ima što više hleba, sira i mleka - kaže Dejan.

Mlađi Stefan, i izgledom odudara od Dejana. Crnomanjast, bledog lica, sa krupnim crnim očima deluje potišteno. "Zdrav sam, ali ne mogu često da radim u šumi! Ubi me tuga za majkom koja pre pet godina iznenada umre. Za dedom Petronijem koji ispusti dušu na dan kad smo majci stavljali šestomesečni pomen. A, sledeće godine ode i baka govoreći samo jedno: 'Bože, da li će da nam ugasi kućno ognjište?' Oca nam preskoči smrt, živ je, ali kao da nije. Kao da zaneme i ode daleko, da čuva stoku u nekom planinskom selu u bujanovačkoj opštini. U šest meseci dođe na jedan dan, okom pogleda kuću, svrati do groblja, i ode! - kazuje Stefan držeći u ruci uramljenu sliku majke iz mladih dana.

Nisu birali sudbinu, kažu, već ona njih. Najviše ih brine kuća, stogodišnja čatmara, nakrivljena ko kapa u bekrije. Od kamena, drvenih greda i talpi, zamazana blatom koje otpada na više mesta. Stepenice od velikih pločastih kamenova se odvojile, pa pred vratima preskaču kako bi ušli u hodnik. "Ne možemo ništa da popravimo, ono što zaradim ide na preživljavanje, godina je duga, nekad joj kraja nema. Stefan je zadužen za kuću, imamo kravu koju čuva i brine o njoj. Ona nam je sve, hrani nas. Mi ne kukamo, srećni smo što smo živi, mladi smo, neće valjda da nas siromaštvo prati celog života - kaže nam na rastanku Dejan Gapić.

Ukoliko želite da ostvarite kontakt sa braćom Gapić, njihova adresa je: selo Korbevac, 17545 Vranje. Dejanov mobilni telefon je: +381 64/35-56-857, a broj mobilnog telefona brata Stefana je: +381 61/66-28-495.

Nastavak na Vesti-online.com...