Izvor: Vesti-online.com, 25.Jan.2019, 19:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stigla Nada, radost neopisiva

Naši čitaoci iz Toronta poslali su 1.400 dolara za kupovinu hraniteljke porodici Stefana Pendića, koju su kaparisali u susednom selu.

U zabitom i snegom prekrivenom selu Đonlije, na planini Goliji, daleko u vrletima iznad Novog Pazara, ekipu "Vesti" dočekala je Rada Pendić, majka Stefana Pendića, đaka pešaka i učenika osmog razreda Osnovne škole "Sveti Sava" iz udaljenog sela Šaronje sledećim rečima:

"Dugo smo čekali ovu radost, skoro godinu dana od kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << smo se za pomoć obratili čitaocima "Vesti" i svim dobrim ljudima iz naše dijaspore. I evo, konačno smo je dočekali. Krava Nada, koju smo još krajem prošle godine kaparisali u susednom selu Pope, od pre nekoliko dana je u našoj štali. Naša krava, lepa, mlada i uhranjena, baš onakva kakvu smo želeli. Presrećni smo! Dade Bog, pa i mi sad imamo dovoljno mleka"

Nije krila sreću što joj se konačno ispunila želja.

- Imali smo kravu koja nam se prošle zime, najverovatnije od studi, teško razbolela, a potom i uginula. Da kupimo drugu nismo mogli, jer je 1.000 evra, koliko naša Nada vredi, za nas bio ogroman novac koji nikad ne bismo sakupili. Zato smo se za pomoć obratili čitaocima "Vesti" koji nas prate i na razne načine nam pomažu punih osam godina. Čekali smo i dočekali. Dobri ljudi iz Kanade poslali su nam 1.400 dolara i evo, Nada je naša - dodaje Rada i naglašava da su njeni sinovi Stefan i Srđan i suprug Vladan oduševljeni poklonom.

Jedva čekaju proleće i travu, pa da novu hraniteljku izvedu na ispašu.

- Ona je naša sigurnost i spas od gladi. Kada nam je iz Beograda javljeno da je stigla donacija, odmah smo je doveli u našu štalu. Već smo probali mleko i sir je odličan. Samo onaj koji je, kao mi, živeo u zabitom selu bez ikakvih prihoda i u sirotinji zna šta znači krava i koliko nam vredi ova donacija. Nema reči kojima bismo se zahvalili našim donatorima iz Toronta. Čuli smo da su i drugim siromašnim porodicama u Srbiji kupovali krave, svaka im čast! Nadam se da će im se dobro dobrim vratiti, pozdravite ih u naše ime i zahvalite do neba - dodaje 14-godišnji Stefan Pendić, koji svakoga dana, kroz smetove i po vejavici, do škole u Šaronjama u jednom pravcu prepešači po 12 kilometara.

Otac Vladan nema posao, niti u selu, gde su Pendići jedina porodica, može da zaradi za najosnovnije.

- Bori se koliko može, ali jedva sastavljamo kraj s krajem. Ne radi ni majka Rada, a da nevolja bude veća moj stariji brat Srđan je gluvonem i potrebni su mu briga i nega. Da nije bilo čitalaca "Vesti", verovatno ne bih išao u školu, možda bi negde morali i da se selimo. Dobri ljudi su nam obezbedili skoro sve što imamo (šporet, frižider, televizor, mobilni telefon, odeću, obuću, namirnice...).

Leti svi beremo pečurke, kleku i druge šumske plodove i tako se spremamo za dugu zimu koju ovde na Goliji nije lako izdržati - naglašava Stefan, "mali maturant", koji će od jeseni morati da se odvoji od kuće i (ako bude mogućnosti) školovanje nastavi u Novom Pazaru.

Stipendija zlata vredna

Već nekoliko godina Stefan je stipendista našeg čitaoca i dobrotvora O. V. iz Sidneja u Australiji koji svakoga meseca ovom hrabrom mališanu, četiri godine jedinom đaku sada zatvorene škole u selu Pope, a sada jedinom učeniku u ovom kraju, šalje po 120 australijskih dolara.

- U našoj nemaštini, Stefanova stipendija je kao plata. Jedva čekamo da stigne. Najpre kupimo šta je Stefanu najpotrebnije za pešačenje i školu, a šta ostane potrošimo za brašno, struju, sredstva za higijenu. Već brinemo kako ćemo kad Stefan pođe u srednju školu, jer do Novog Pazara neće moći da pešači, pa ćemo morati i stan da mu nađemo - ističe Stefanova majka Rada.

Država uništila sela

Nakaradnom politikom zapostavljanja planinskih (i ne samo planinskih) sela na Goliji, Pešteru, Rogozni i Kopaoniku, od kojih su mnoga još u mraku i bespuću, država je naterala ljude da se sele i da spas traže u centralnoj Srbiji ili inostranstvu. O odlasku razmišlja i porodica Pendić, rado bi, kažu, otišli negde u grad samo kad bi mogli da se zaposle. U Novom Pazaru posao čeka 25.000 ljudi.

Darovali osam krava

Tokom protekle godine anonimna braća iz Toronta, rodom iz Mostara, poklonila su štićenicima Humanitarnog mosta dve krave hraniteljke. Jedna je otišla na imanje šestočlane porodice Tutunović iz sela Rajac kod Čačka, a druga siromašnoj porodici Bandović iz sela Gradac na Pešteru. Prva krava u 2019. godini pripala je Pendićima. Sve ukupno, od kada su ovi ljudi dobrog srca odlučili da na taj način pomažu ugrožene zemljake u otadžbini, darovali su osam krava, što je za pohvalu i divljenje.

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

Nastavak na Vesti-online.com...