Izvor: Danas, 30.Avg.2015, 20:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štićenici naroda
Džaba smo krečili, Panoviću! Zalud smo Famozno danima štampali ćirilicom, PDV nam ostade isti. Mani, more, PDV-a, dobro je dok nas ne globe. Nastavljamo, dakle, sa latinicom, a nastavlja se i letnja škola seljačke političke filozofije i prakse.
Seljački filozof koji je nameračio da uspe u životu nikada, ništa i nipošto neće reći u svoje ime; uvek će u pravi plan postaviti kobnu zamenici MI - to jest srpski narod i senat - a sam će ostati u dubokoj pozadini, "u komori", >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << kako se govorilo u "zlatnom dobu srpske demokratije". Iako se na prvi pogled čak i iskusnom oku čini da su seljački filozofi zakleti branitelji srpskog naroda i senata, malo li pažljivije pogledamo, shvatićemo da je u stvari narod taj koji štiti sopstvene branitelje. Antologijski dokaz je (ovde višekratno citirana) izjava bivšeg šefa Koštuničinog Gestapoa, Jočića, koji je upitan a da je li istina da je u mladosti obijao trafike, onako, s visine, odbrusio novindžijama: "Hilandar gori, a vi me pitate jesam li obijao trafike?" I - šta? Novindžije podavile repiće! Zaćutale! Nije, brate, red da se postavljaju budalasta pitanja u trenutku dok gori Hilandar.
Ne manje antologijska je i izjava nekog Veljovog đuturuma iz Atenice koga su novindžije zbog nekih marifetluka saterale u ćošak, a koji je na neprijatno pitanje odgovorio ovako: "To ću vam reći kad Kosovo ponovo bude srpsko". Ne verujem da će vam ovo doći iz dupeta u glavu, ali mi se javlja da je Kosovo - a i mnogo štošta drugo - prestalo da bude srpsko upravo zbog besramne zloupotrebe, ako ne baš svetinja, a ono vrlo važnih stvari i pojmova, u lične, najčešće niske, patriotske svrhe.
Narodi - znamo to iz neseljačke političke filozofije - nikada stvarno ne učestvuju u istorijskim događajima, nego ih ti događaji bacaju tamo amo, to smo, dakle, apsolvirali, ali narodni zaštitnici - motivisani niskim pobudama - često umeju da brižnim laskanjem narod zavedu na pogrešnu stranu. (Za sada) poslednji put to se srpskom narodu i senatu dogodilo krajem osamdesetih i početkom devedesetih. I - šta? Srpski se narod i senat - ni luk jeo, ni luk mirisao - radosno upustio u pogibeljnu avanturu, od čijih će posledica i praunucima trnuti zubi.
I - opet - šta? Kada je Rogonja došao da naplati, huškači na krvoproliće i izvođači krvavoprolivačkih radova su se sakrili iza leđa srpskog naroda i senata. Vidite li vi, narode - toržestveno su uzvikivali huškači i izvođači - da vas, nebeski narod, po Evropi, a i šire, zovu zločinačkim. I vaistinu je tako i bilo. A možda ne bi bilo tako da je srpski narod i senat bio dovoljno razborit da se ogradi od huškača i izvođača, što je propustio da uradi.
