Izvor: Press, 26.Feb.2013, 13:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šteta zbog mleka više stotina miliona evra
On kaže da nisu preduzete odgovarajuće mere. Živkov je na skupu "Poljoprivreda Srbije - mogućnosti i ograničenja" u Beogradu rekao da je aflatoskin decenijama poznat u Srbiji i da ga čudi zašto nije sprečeno da se nakon berbe u silose skladišti plesnjiv kukuruz.
"Problem sa aflatoskinom je veliko kašnjenje, jer je prve mere zaštite trebalo preduzeti već u septembru prošle godine. Da se reagovalo u oktobru, šteta bi bila milion evra, u decembru deset miliona evra, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << a danas će nas koštati stotine miliona", ocenio je Živkov.
Prema njegovim rečima, deo krivice snose i mlekare jer se pretpostavlja da imaju HAČP standard koji predviđa kritične tačke u proizvodnji i pitanje je da li su kao jednu od kritičnih tački predvideli povećanu koncentraciju aflatoksina u mleku, nakon suše.
"Ministarstvo poljoprivrede sada radi sve što treba po zakonu, ali je je šteta već napravljena, jer mere nisu preduzete na vreme", istakao je Živkov.
On je naveo da je u novembru prošle godine uradio sopstvenu procenu rizika upotrebe hrane životinjsog porekla, nakon koje je prestao da koristi domaće mleko i sir.
Dodao je da ne može da građanima uputi nikakve preporuke o upotrebi hrane, jer je to posao državnih institucija.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović je kazao da se preduzimaju odgovarajuće mere da se zaštiti zdravlje ljudi.
Kako je istakao, propise o dozvoljenoj koncentraciji aflatoskina u mleku do 0,05 mikrograma po kilogramu, koje primenjuje Srbije, imaju samo zemlje Evropske unije i Južna Afrika, dok je u SAD i drugim zemljama ta granica 0,5 mikrograma.
"Odluka da pooštri propise o dozvoljenom nivou aflatoskina EU je donela kako bi se zaštitila od uvoza kukuruza iz SAD, gde se ta žitarica ne suši, kao i da bi lakše mogla da izvozi mleko", rekao je Golubović.
