Izvor: RTS, 10.Sep.2012, 08:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šteta za dan, decenije za obnovu
Otklanjanje šteta posle požara košta od 15 do 29 evra po hektaru. Na to treba dodati i troškove pošumljavanja. Posle požara na požarištima strada čitav biljni i životinjski svet, a ekosistem i mikroklima su ozbiljno dovedeni u pitanje, upozoravju stručnjaci.
Svake godine u požaru izgori u proseku 1.660 hektara šumske građe. Samo otklanjanje štete po hektaru košta od 15 do 29 evra, a na to treba dodati i troškove pošumljavanja. Pošumljavanje površina koje su prošle >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << godine izgorele u okolini Kraljeva, zbog ovogodišnjih suša izgleda kao Sizifov posao.
Brdo Cava iznad Kraljeva, ogoljeno požarom od prošle godine, bilo je izdašno stanište sitne divljači, ali sada tu hrane više nema ni za pticu. Čitavo leto, ljudi koji po zgarištu prebiraju drvo za ogrev nisu videli ni zmiju.
Dragan Luković, koji tu kupuje drva, kaže da na zgarištu nailaze samo na mrtve životinje i male kornjače. "Tu još ima samo insekata i nekih malih životinja koje se kreću. Ovo je sada izvor zaraze", priča Luković.
Dramatična slika požarišta je i iz vazduha. Oko 700 hektara crnih površina je samo u okolini Kraljeva. Ekosistem i mikroklima, ozbiljno su dovedeni u pitanje, upozoravaju iz "Srbija šuma".
Izvršni direktor "Srbija šuma" Predrag Aleksić objašnjava da se menja vodni i vazdušni režim. "Pustinja je to, to je neplodno zemljište. Potpuna je katastrofa", ističe Aleksić.
Na opožarenim padinama Goča teren se još uvek čisti. Promenjeni klimatski uslovi odužili su probijanje prilaznih puteva, a onda i pošumljavanje. Radnici "Srbija šuma" proletos su zasadili nekoliko stotina novih zasada, ali ih je suša letos potpuno uništila.
Posao se ovih dana mora ponoviti. Cena novog pošumljavanja po hektaru koštaće oko 2.000 evra. Isečena građa pokriće samo troškove seče izgorelih stabala. Do kupaca se, međutim, teško dolazi.
Miloš Nedeljković, koji tu kupuje drva objašnjava kako je teren težak, da je teško za rad i veoma rizično.
Saniranje posledica šumskih požara najteže je u Ibarskoj klisuri i na Željinu.
"Tu je malo nepristupačniji teren i imamo prilično problema, ne možemo da nađemo izvođača, već su tri tendera bila raspisana, tako da moramo smišljati nove metode i načine kako ćemo tu površinu uraditi", kaže direktor "Srbija šuma" u Kraljevu Božimir Pendić.
Po zakonima prirode ogolele površine moraju biti pošumljene za najviše tri godine, a da bi imali šumu i njen život kao što je bio, trebaće najmanje 50 godina. U novim klimatskim uslovima i duže.
