Izvor: Politika, 31.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šteta ne zastareva
Uvlačenjem svih bivših komunističkih i istočnoevropskih zemalja u NATO, borićemo se uspešno protiv jake konkurencije evropske vojne tehnologije, saopštio je američki analitičar Patrik Tejlor 8. marta 1992. godine u "Njujork tajmsu", pre nego što je to isto u svojim spisima eksplicirao Zbignjev Bžežinski.
Septembra 2005. godine izbio je u Berlinu sukob oko vojnog budžeta članova EU koji su ujedno i članovi NATO-a.
Formalno, ovaj problem nepoverenja postoji od početka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << hladnog rata, a pojačan je 1960. stvaranjem posebne evropske politike. Tadašnji francuski predsednik Šarl de Gol smatrao je da je prvobitni Vašingtonski sporazum iz 1949. prevaziđen, a njime je bilo predviđeno da posle deset godina, ako se prilike u svetu promene, isti može da bude revidiran, na šta se general i pozvao. On postavlja pitanje smisla člana 18 u tzv. CDE kao delu NATO-a, koji predviđa da u ratnim okolnostima komandu automatski preuzima američki general, bez ikakve saglasnosti ostalih članova. De Gol je prvi već tada rekao da NATO predvođen Amerikom kontroliše ceo svet, ali da "Amerikance nema ko da kontroliše", pri čemu se vode ratovi u koje Francuska ne želi da uđe. Kao što je poznato, to će dovesti do povlačenja Francuske iz NATO-a 1966. godine.
U julu 2004. formirana je Evropska odbrambena agencija ("European Defense Agency", "Agence europ
[objavljeno: ]
