Izvor: Politika, 31.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stereotipi o NVO
Netačno je da zaposleni u nevladinim organizacijama imaju najveće plate u Srbiji. Podaci koje je nedavno izneo Republički zavod za statistiku u svom saopštenju "Zarade po zaposlenom u Republici Srbiji – april 2007" bili su povod za novi izliv stereotipa prema nevladinom sektoru. Tako je i "Politika" u tekstu pod bombastičnim naslovom "Bankari kaskaju za NVO aktivistima", pokazala kako se u medijima stvaraju predrasude.
U tekstu se navodi: "Zaposleni u nevladinim organizacijama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << političkim strankama, privrednim komorama, esnafskim udruženjima, sindikatima, inicijativama građana i sličnim udruženjima – najbolje su plaćeni u Srbiji. Prosečna aprilska plata srećnika koji radi u 'delatnostima na bazi učlanjenja', kako ih registruje Republički zavod za statistiku, bila je ubedljivo najveća... Prema evidenciji statističara, prosečna aprilska isplaćena neto plata oko 5.600 zaposlenih u navedenim delatnostima bila je 74.481 dinar."
Pošto, kako se navodi u "Politici", u Republičkom zavodu za statistiku nisu mogli da otkriju koja je to "delatnost na bazi učlanjenja" najviše doprinela navedenom, za naše prilike, ogromnom proseku isplaćenom u prošlom mesecu, autor novinskog teksta nudi svoje mini istraživanje, koje se sastoji od reda ničim izazvanih zaključaka, filovanih redom načinjenim od izjava neobaveštenih "stručnjaka". Prvo se presuđuje u ime naroda: "Ipak, u javnosti preovlađuje mišljenje da su astronomskom aprilskom proseku najbolje plaćenih pregalaca u Srbiji sigurno najviše doprineli oni sa platnih spiskova nevladinih organizacija i zaposleni u stranačkim administracijama".
Pozivanje na javnost, udruženo sa očiglednom lenjošću i predrasudama dovoljni su za sumnju.
Posle samo jednog imejla Republičkom zavodu za statistiku, u kome su traženi potpuni podaci o prosečnim zaradama – u okviru sporne "Delatnosti na bazi učlanjenja (šifra 91)": "Delatnost strukovnih organizacija" (šifra 911), "Delatnost sindikata" (šifra 912), "Ostale organizacije na bazi učlanjenja" (šifra 913) – dobijen je odgovor: "Prosečne zarade (bruto) u aprilu 2007. godine, za sledeće delatnosti su: 911 – 122.957 din; 912 – 56.622 din; 913 – 61.848 din."
Da razjasnimo do kraja, pod "Delatnošću strukovnih organizacija" (šifra 911), koje imaju najveće zarade u Srbiji, klasifikovani su: "Delatnost poslovnih udruženja" (privredne komore, esnafska udruženja i slične organizacije) i "Delatnost strukovnih udruženja" (organizacije čiji su članovi pisci, slikari, umetnici svih vrsta, novinari i dr.). Dakle i novinari, iako mi na pamet ne pada da sada likujem, jer iz iskustva znam da ni to nije potpuna istina.
Nevladine organizacije su svrstane u grupu "Ostale organizacije na bazi učlanjenja", kao "Nepomenute organizacije na bazi učlanjenja". Međutim, tamo se kriju još i "Delatnost verskih organizacija", kao i "Delatnost političkih organizacija". Nažalost, ove podatke nisam dobio, ali sam spreman da se kladim "u kom grmu leži zec".
Otkud toliko stereotipa prema nevladinim organizacijama u Srbiji? Ovde je običaj da se ljudi prema takozvanim društveno-političkim pitanjima odnose kao navijači, držeći se podele na "naše" i "njihove" – činjenice tu nemaju mnogo uticaja.
I nije stereotip o nevladinim organizacijama kao stranim plaćenicima jedini.
Često se kaže da imamo previše NVO... Istina je drugačija. U Srbiji zvanično ima nešto preko 10.000 nevladinih organizacija. Od tog broja tek nešto oko 3.000 je koliko-toliko aktivnih. Primera radi, Mađarska, sa sličnim brojem stanovnika kao Srbija, ima 50.000-60.000, Nemačka nekoliko stotina hiljada, Britanija više od 600.000, SAD preko milion i po NVO.
Ali, najbolnija su stalna optuživanja i nepriznavanje pozitivne društvene uloge NVO, koja je prihvaćena u celom civilizovanom svetu. U UN, Svetskoj banci, EU postoje skupštine nevladinih organizacija sa konsultativnim statusom koje utiču na određene političke odluke unutar tih institucija. Mnoge države imaju posebne službe za saradnju sa NVO. Takođe, dobar deo nevladinog sektora u svetu se finansira iz državnih izvora.
Da država ima takav sistem kontrole novca kao što imaju NVO, sigurno bi bilo mnogo manje korupcionaških afera. A da NVO imaju na raspolaganju više novca i državi, a naročito njenim građanima, bi bilo mnogo bolje.
Centar za razvoj neprofitnog sektora
[objavljeno: ]
.jpg)
