Izvor: Blic, 25.Jan.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stepic: Kamatne stope idu nadole
Iznenađujuće ili ne, ali kriza koja je pogodila bankarski sektor nije se drastično odrazila na srpske banke. Glavni razlog su mere Narodne banke kojima se limitira kreditiranje građana, kao i postavljanje visokih kriterijuma za obavezne rezerve.
Ono što je za nas bilo opterećenje u poslovanju, ispostavilo se kao dobro u doba krize. Međutim, ono što je u jednom trenutku bila prednost, sada je nedostatak koji destimuliše rast - kaže Herbert Stepic, predsednik „Rajfajzen >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << internešenela".
Naš sagovornik ukazuje da ako banke moraju da deponuju u centralnoj banci 40 ili 45 odsto svojih depozita, onda ta sredstva ne mogu da ponude tržištu. I to je, kaže definitivno jedna od slabih tačaka Srbije.
Kako će se kretati kamatne stope? Euribor, za koji su mnogi krediti u Srbiji vezani, bio je na istorijskom minimumu, ali sa prolaskom krize očekuju se njegov rast.
- Postoje dve kontradiktorne tendencije. Prva koja postoji je preterana likvidnost i time će cena novca odnosno kamate ići na dole jer je bolje zaraditi manje, ali ipak zaraditi. S druge strane, Evropska centralna banka će mnogo više povlačiti novca nego što će ga emitovati. Ovo će se događati postepeno, ali će se novac povlačiti sa tržišta konstantno i dovesti do rasta kamatnih stopa. Videćete, rastuće kamatne stope na tržištima Evropske monetarne unije, a padajuće na drugim tržištima koje su bile donekle visoke usled njegovog dejstva.
U Srbiji se sve više mogu čuti zahtevi za uvođenje evra. Koliko je to realno?
- Smatram da ne bi bilo preporučljivo da zemlja kao što je Srbija sutra usvoji evro jer još nije spremna. Postali biste previše nefleksibilni u monetarnoj politici. Verujem da bi tržišta u razvoju koja nisu završila proces tranzicije trebalo da zadrže koliko je to moguće i fleksibilnost u formiranju svoje monetarne politike. Centralne banke bi trebalo da imaju mogućnost da koriste različite instrumente koje im omogućavaju da povećavaju ili smanjuju likvidnost, da kontrolišu referentne kamatne stope i kurs.
Drugim rečima, sama volja nije dovoljna"
- Dugoročno, mislim pri tom na pet ili deset godina, ima smisla postati deo Evropske monetarne unije. U ovom trenutku devizni kurs je ogledalo stanja u ekonomiji. Ne možete reći „ja imam slabu ekonomiju, a imam jaku valutu kao što je evro". Pravi put je ulazak u EU, zatim kada ekonomija za to bude spremna i uvođenje evra.
Banke su prelikvidne, zašto ne plasirate novac?
- Ono što je čudno u ovom trenutku je da mi imamo problem viška likvidnosti u svim zemljama u kojima poslujemo, a to znači da imamo isuviše novca koji smo spremni da plasiramo. Naglašavam, spremni da plasiramo taj novac. Ne volimo da sedimo na njemu jer tako ne proizvodimo zaradu. Ali, ne postoji dovoljna tražnja.
Ali, s druge strane, privreda se žali da joj krediti nikad više nisu bili nepristupačni?
- Za ovo postoji nekoliko razloga. Kao prvo ekonomija nije počela da raste. Mali rast je ostvaren, ali nikako drastičan. Drugi razlog je da aktuelnim bazelskim regulacijama većina klijenata je opalo u svom kvalitetu, samim tim i u svom rejtingu, a mi moramo da prilagodimo svoju politiku kreditiranja u skladu sa Bazelom dva. To znači da klijenti kojima smo mogli da pozajmljujemo recimo deset miliona evra, sada se kvalifikuju za pozajmicu od samo pet miliona, iako im je možda potrebno tih deset. A sve iz razloga jer se prate pravila i regulacije. Trenutno se snažno borimo da međunarodni lobiji to promene. Koliko god mi želimo da kreditiramo, ograničeni smo pravilima i centralna banka pomno prati šta radimo. Potpuno smo spremni da kreditiramo.
Nezaposlenost
Šta je po vama glavni problem srpske ekonomije?
- Ne postoji nijedna zemlja koji bi se mogla nazvati izvozno orijentisanom, a da u njoj ne dominira teška industrija, dok u Srbiji imate samo laku industriju odnosno ono što nedostaje je bazična industrijska struktura, što se može reći za praktično sve balkanske zemlje. Ne mislim da će biti moguće da se postigne rast kao što je bio prethodnih 20 godina, odnosno za Srbiju mislim samo na period od 2000. godine, samo od potrošnje građana koja se finansirala iz inostranstva. Sasvim sam siguran, to ne može da se nastavi. Ovo je jedan veliki problem koji vidim za naredne dve godine jer imate i veliku nezaposlenost. Samim tim ono što je bio glavni generator rasta u Srbiji, a to je potrošnja građana, više to ne može biti pošto ljudi nemaju posla.
