Izvor: Večernje novosti, 08.Dec.2013, 12:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stepanov prvi hitac na Austrougare

Prvi srpski metak na austrougarsku vojsku, četiri dana pre zvaničnog početka Velikog rata, ispalio je Stepan Vuković, iz Komirića kod Osečine, kaplar Petog pešadijskog puka kralja Milana, Drinske divizije, Treće armije pod zapovedništvom generala Pavla Jurišića Šturma. Čak sa 1.800 metara razdaljine, Stepan je uspeo da pogodi austrougarskog komandanta, i obori ga sa belog konja! Austrougarski komandant, vele spisi, tada je poginuo, a za taj podvig, kao i ispoljenu hrabrost u potonjim >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << borbama, jer je jednom prilikom zarobio neprijateljsku stražu, Stepan je odlikovan Ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima. Na grudima je ponosno nosio i Orden za hrabrost ruskog cara Nikolaja Drugog. Bio je učesnik i oba balkanska rata. - Posle Sarajevskog atentata i kasnijeg austrougarskog ultimatuma mobilisana je srpska vojska, te se Stepan sa svojom jedinicom našao na obali Drine, na granici sa nelegalno okupiranom Bosnom i Hercegovinom - kaže profesor istorije Svetozar Gačić, rukovodilac Odeljenja Narodnog muzeja Valjevo u Osečini. - Dok je Narodna skupština Kraljevine Srbije raspravljala o odgovoru na ultimatum, 24. jula 1914. godine, Stepan je po naredbi majora Vojislava Arsenijevića otišao s patrolom da osmotri dešavanja sa druge strane Drine. Kraj kasarni u Bratuncu uočio je postrojenu austrougarsku vojsku kako u stavu mirno sluša govor svog komandanta. Tada je Stepan iz puške ispalio hitac, prvi srpski metak na protivničku vojsku. Posle rata Stepan je nastavio da živi u Komiriću, cenjen u čitavoj Podgorini zbog svojih ljudskih kvaliteta, a naročito što je bio slavom ovenčan ratnik. Do kraja života bavio se zemljoradnjom. Iza njega ostalo je brojno potomstvo - sa suprugom Milevom imao je tri sina - Vladana, Dobrivoja i Vlastimira, te tri kćeri - Danicu, Nataliju i Smiljanu. - Stepanov hitac od 24. jula 1914. godine bio je pucanj u agresivnu i okupatorsku politiku - kaže Gačić. - Taj pucanj najbolje objašnjava tadašnje raspoloženje srpskog naroda na nepravdu koju joj je Dvojna monarhija prethodnih godina činila, počev od Carinskog rata 1906. godine, preko nelegalne okupacije Bosne i Hercegovine i pravljenja nezavisne Albanije u Valoni, 28. novembra 1913. godine, čime je srušen vekovni san Srba o izlasku na more. I na kraju, za nepravedno optuživanje Kraljevine Srbije i svih njenih podanika za Sarajevski atentat, koji nije bio teroristički akt, već takođe odraz nezadovoljstva naroda takvom austrougarskom politikom. Gačić veli da je Odeljenje muzeja u Osečini, u okviru priprema za obeležavanje stogodišnjice Velikog rata, započelo istraživanja o ratnicima iz Podgorine, koji su učestvovali u borbama za oslobođenje i ujedinjenje otadžbine. U toku je evidentiranje Podgoraca, nosilaca Albanske spomenice i drugih ordenja. Posebna pažnja, ističe, posvećena je nosiocima najvišeg vojnog ordena tog vremena - Karađorđeve zvezde sa mačevima, kojih je dvadesetak iz Podgorine, i tako je iz zaborava isplivao i podvig Stepana Vukovića... - Danas, kada germanski istoričari pokušavaju svu krivicu za izbijanje Velikog rata da svale na Kraljevinu Srbiju i njen nedužni narod, i Odeljenje muzeja u Osečini želi da na pravi način prikaže sudbinu običnih ljudi tog vremena, koji su herojstvom osvetlali obraz Podgorine - kaže Gačić. - Podvig Stepana Vukovića iz Komirića upravo je najbolji primer herojstva srpskog seljaka koji je stvarao slavnu prošlost naše otadžbine. KOJOM PUŠKOM JE PUCANO U spisima nema podataka kojom je puškom Stepan sa tolike daljine uspeo da pogodi austrougarskog visokog oficira, verovatno da nije precizno ni nišanio - kaže Gačić. - U to vreme, srpska vojska najviše je koristila brzometnu pušku sistema „mauzer“, kalibra sedam milimetara, rusku brzometku sistema „manliher“, kalibra 7,62 milimetra. Takođe, zaplenjenu tursku pušku M-80 sistema „mauzer“, kao i stare prepravljane puške sistema „mauzer-koka“. Deo trećeg poziva i poslednja odbrana koristili su staru „berdanku“, kalibra sedam milimetara, koja se punila crnim barutom. U upotrebi je bila i puška „label“, model iz 1886. godine, francuske proizvodnje, koja je bila veoma popularna.

Nastavak na Večernje novosti...