Izvor: Blic, 21.Jun.2013, 16:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stefanović:Nije revizija istorije, već ispravljanje nepravde

Predsednik Skupštine Srbije Nebojše Stefanović poručio je danas da cilj predložene deklaracije o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva u Vojvodini tokom 1944. i 1945. godine nije revizija istorije, već ispravljanje nepravdi i dobar korak ka istorijskom pomirenju.

“Ne radi se o reviziji istorije, već ovim aktom Skupština Srbije pokazuje da sve one koji su nevino osuđeni i bez sudskih odluka želi da rehabilituje”, rekao je Stefanović u republičkom parlametu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << gde je predstavio predloženu deklaraciju.

Kada su u pitanju odnosi sa susednom Madjarskom predložena deklaracija, kako je rekao, je „nešto blizu istorijskog sporazuma i da je sada otklonjeno sve što je nekada razdvajalo dva naroda“.

Konkretnu korist od usvajanje takve deklaracije, kako je objasnio, imaće pre svega madjarska manjina uSrbiji i srpska manjina u Madjarskoj, jer će od prijateljstva dve države zavisiti stepen ekonomskog razvoja i ostvarivanje punih manjinskih prava.

Stefanović je naglasio da je ona dobar korak ka početku jednog istorijskog pomirenja i usvajanju odredjenih standarda koje ova Skuspština može da koristi i da na njih bude ponosna.

On je ukazao da je suočavanje sa prošlošću i pomirenje medju narodima na ovom prostpru sastavni deo evropskih integracija, kao i da su regionalna saradnja i pomirenje teški zadaci, ali to je suština Evropske unije.

„Suočavanje sa prošlošću podrazumeva stvaranje atmosfere u kojoj možemo saradjivati i rešavati pitanja poput nestalih osoba u ratovima, povratka izbeglica, ispravljanje nanetih nepravdi i istorijskih grešaka“, rekao je Stefanović.

On je rekao i da je nesporno da svi zlocicni koji su počinjeni moraju biti osudjeni.

Srbija tom deklaracijom, kako je naglasio, pokazala je da je potpuno opredeljena za demokratiju, razvoj, poštovanje ljudskih i gradjanskih prava i sloboda.

U predlogu se navodi da Skupština Srbije najoštrije osudjuje akte protiv civilnog madjarskog stanovništva u Vojvodini počinjene 1944-1945. godine kojima su pripadnici te nacionalne manjine u Srbiji iz nacionalnih razloga ubijeni ili lišeni slobode ili drugih prava bez sudske i administrativne odluke.

Skupština Srbije izražava uverenje da je oslobadjanje od kolektivne odgovornosti koja je nakon Drugog svetskog rata nametnuta pojedinim nacionalnim zajednicama u Vojvodini odlukama tadasnjih državnih organa u interesu razvoja duha tolerancije i medjusobnog uvazavanja nacionalnih zajednica i svih gradjana koji žive u Srbiji.

Republički parlament izražava punu spremnost Srbije da nastavi proces razvoja demokratije i poštovanja ljudskih i manjinskih prava i gradjanskih sloboda i poziva sve državne organe i gradjane da daju puni doprinos stvaranju i jačanju uslova za zajednički život zasnovan na ravnopravnosti gradjana i punom poštovanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

U razlozima za donošeje takve deklaracije, navodi se da je potrebno da se pruži moralna satisfakcija za nepravdu koja je učinejna prema stanovnicima madjarske narodnosti opština Čurug, Mošorin i Žabalj donošenjem odluka koje su bile zasnovane na principu kolektivne odgovornostii kojom su svi stanovnici madjarske narodnosti tih opština proglašeni ratnim zločincima.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...