Izvor: RTS, 27.Jun.2014, 12:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stefanović: Da slomimo kičmu kriminalu
Pripadnici Žandarmerije, nastavljajući tradiciju dugu 154 godine, obeležili su svoj dan i slavu Vidovdan, uz poruku ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića da je namera vlasti da se nijedan kriminalac u državi ne oseća sigurnim.
"Moramo da slomimo kičmu organizovanom kriminalu u ovoj zemlji", istakao je Stefanović na svečanosti u Rakovici, prenosi Tanjug.
Naglasio je da Žandarmerija može da ispuni svaki zadatak, od Kopnene zone bezbednosti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << do beogradskih ulica.
"Očekujem od vas da kada Srbiji to treba vi budete njen bedem, da budete mač i oslonac, garant sigurnosti za sve građane Srbije", rekao je Stefanović.
Stefanović je naveo i da od pripadnika Žandrmerije očekuje da budu primer ne samo za našu policiju nego za celu državu i da pokažu šta znači čast, hrabrost i poštenje i kako se bori protiv korupcije i kriminala.
"Hoću vašu pomoć da se nijedan kriminalac u ovoj zemlji ne oseća sigurno, ma ko on bio i ma kako se zvao. Moramo da slomimo kičmu organizovanom kriminalu u ovoj zemlji", istakao je on.
Čestitavši im Dan jedinice i slavu, Stefanović je odao priznanje pripadnicima Žandramerije na svemu što su uradili za građane tokom katastrofalnih poplava.
"Tokom svih vanrednih situacija, imao sam priliku da vidim kakvi su to ljudi, koliko mogu i hoće i koliko su bili stub naših mogućnosti da obranimo ljude da ih spasimo iz poplava", rekao je Stefanović.
Ministar je naveo i da je upoznat sa problemima sa kojima se suočava Žandarmerija, dodavši da u saradnji sa direkcijom policije i drugim državnim organima aktivno radi kako bi se oni rešili.
Komandant Žandarmerije Milenko Božović, koji je promovisan u generala policije, istakao je da je ta jedinica stub bezbednosti države i da služi na ponos i MUP-u i Direkciji policije.
Prema njegovim rečima, zaustavljen negativnan trend koji je zbog pojedinaca rušio ugled Žandarmerije istakavši da "u jedinici više ne može da bude svako, niti da opstane svako, a ni da bude primljen bilo ko".
Božovićje istakao i da pripadnici te jedinice izvršavaju najsloženije zadatke – od borbe protiv terorizma u Kopnenoj zoni bezbednosti do borbe protiv huliganizma na ulicama, hapšenja opasnih kriminalaca.
Stefanoviću i direktoru policije Miloradu Veljoviću, za podršku Žandarmeriji uručeni su simbolični pokloni dok s, na svečanosti najistaknutiji pripadnici jedinice između dva praznika unapređeni i nagrađeni pištoljima.
Istorijat Žandarmerije
Istorija srpske Žandarmerije kao specijalne vojno-policijske jedinice, počela je 1860. godine, a njen položaj bio je definisan Zakonom o ustrojstvu Vojnog ministarstva, koji je stupio na snagu 1864. godine.
Kasnije, 1881. i 1921. godine, doneti su novi zakoni o Žandarmeriji, a organizacija i nadležnost tadašnje srpske Žandarmerije bili su isti kao i kod većine jedinica tog tipa u evropskim državama.
Nakon Drugog svetskog rata, ustanovljen je potpuno nov sistem upravnih vlasti i prekinut svaki kontinuitet sa predratnom Žandarmerijom, da bi, 25. juna 2001, na osnovu odluke Vlade Srbije, u okviru MUP-a ponovo oformljena Žandarmerija.
Žandarmerija u svom sastavu ima Komandu, koja je smeštena u Beogradu, i četiri odreda: u Beogradu, Nišu, Kraljevu i Novom Sadu.
Kao organizaciona jedinica Direkcije policije u MUP-u, Žandarmerija planira, organizuje i izvršava najsloženije bezbednosne zadatke na celoj teritoriji Srbije, u slučajevima suzbijanja terorizma i preventivne antiterorističke delatnosti.
Uz direktne intervencije sa ciljem eliminisanja terorističkih grupa i razbijanja organizovanih mreža terorista, u zadatke Žandarmerije spada i obezbeđivanja javnog reda i mira u situacijama visokog rizika, kao i obezbeđivanje javnih skupova visokog rizika.
Uspostavljanje javnog reda i mira narušenog u većem obimu i pružanje pomoći u vanrednim situacijama – poplavama, požarima, zemljotresima, takođe su zadaci pripadnika te jedinice.
