Izvor: Glas javnosti, 06.Dec.2008, 07:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stefan jedva dao dedin pištolj!

BEOGRAD - U četvrtak ujutru, oko pola deset, pozvao me je Darko Mladić i rekao mi da se kod njega nalaze policajci, sa naredbom Okružnog suda Odeljenja za ratne zločine, koju je potpisao sudija Milan Dilparić, da pretresu njihov stan i zamolio me je da dođem da budem svedok - počinje svoju priču Dragan Todorović.

Prilikom pretresa je potrebno uvek da prisustvuju dva svedoka kako eventualno ne bi došlo do zloupotrebe položaja pripadnika MUP-a, odnosno da bi sve bilo obavljeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << u skladu sa zakonom.

- Normalno, odmah sam pristao da dođem, a pri dolasku primetio sam veliki broj pripadnika, pretpostavljam, žandarmerije ili drugih specijalnih jedinica ispred kuće Ratka Mladića. Bili su u oklopnim džipovima, sa fantomkama na glavi, naoružani dugim cevima. Kompletna kuća je bila pod stražom. Mene su pustili unutra bez ikakvih problema. Tamo sam zatekao trojicu pripadnika MUP-a, koji su se predstavili i pokazali su nalog suda. Dao sam ličnu kartu i seo sam u trpezariju. Sedeli smo i čekali da se pojavi Branimir Đokić i predstavnici advokatske kancelarije Tomanović da bi pretres mogao da bude obavljen u skladu sa ZKP-om.

Jesu li sačekani svi svedoci ili su odmah krenuli sa pretresom?

- Nisu mogli da počnu pretres sve dok se nismo svi okupili. Niko nije ni postavljao pitanje... Kad smo se okupili, rekli su da će početi sa pretresom i mi smo se složili.

Pošto se u kući nalaze i poslovne prostorije Darka Mladića, dogovoreno je da u lokalu budu svedoci neki od zaposlenih. Trebalo je obaviti i pretres radnog mesta Darkove žene Biljane, koja radi u „Telekomu“ u Obrenovcu.

- NJeno preseljenje u Obrenovac je vid pritiska i terora nad čitavom porodicom Mladić, kao što je i jučerašnji pretres bio isključivo u tom cilju. To je bukvalno državni teror nad porodicom Ratka Mladića. Trebalo je da izvrše pretres i u stanu Darka Mladića jer je ovo stan Ratka Mladića - kuća u kojoj se nalazi pet stanova. Istovremeno su pretresana četiri objekta - dva stana, poslovne prostorije i radno mesto Biljane Mladić.

Todorović dodaje da su krenuli pretresom bukvalno svake prostorije (ne zna tačno koliko ih ima). Pretresene su sve stvari, svaka fioka, svaki deo nameštaja, svaki listić, svaki papir, slika, album, svaka koverta... Sve su pokupili i odneli.

Jesu li pretraživali sadržaj računara?

- U kući nema računara.

A u poslovnim prostorijama?

- Tamo su sve pregledali. Takođe su oduzeli članovima porodice i mobilne telefone sa karticama.

Ko je od članova porodice bio u kući za vreme pretresa?

- Bila je Darkova majka Bosiljka, dvoipogodišnji sin Stefan i Darko Mladić. Biljana, Darkova supruga, bila je na radnom mestu, tačnije na jednom sastanku sa koga su je izveli. Ćerka je bila u školi, pa je Darko zamolio prijatelje, čija ćerka ide u školu zajedno sa njom, da je sačekaju i odvedu kod njih, da dete ne bi doživelo traumu. A mali Stefan je bio isprepadan i uznemiren, jer se tu odjednom pojavio ogroman broj ljudi koji je defilovao kroz kuću. Bili su tu i pripadnici MUP-a, zaduženi za snimanje i fotografisanje. Stefan je video naoružane ljude sa fantomkama oko kuće i uznemirio se. Čak, kada je video dedin pištolj, pitao je da li je to pištolj na vodu. To je trofejni pištolj Ratka Mladića koji je dobio kao najbolji u 29. klasi na Akademiji.

Očekujete li da vas ponovo pozovu u svojstvu svedoka kada se bude pregledao ostatak oduzetog materijala?

- Ukoliko me porodica bude zvala, sigurno ću prisustvovati. Međutim, ono što je ovde sporno jeste to što sve oduzete stari iz stana Bosiljke Mladić idu Haškom tribunalu, a ne našim institucijama. Naše institucije su samo servis. Zato je svo ovo moralo da bude zapečaćeno.  Setite se šta su radili sa Karadžićevim računarom i izjavama svedoka na suđenju Vojislavu Šešelju. Kad smo to rekli, morali su da postupe u skladu sa čl. 84 ZKP i da ga zapečate pa da ga otvaraju u prisustvu porodice. A, pošto nisu imali pečat, morali su da pozovu OUP Čukarica, odakle su poslali dvojicu sa pečatom i voskom. I još su na kutije morali da stave trake i pečate ovih koji su došli iz Odeljenja za ratne zločine. Nadam se da ništa od materijala neće biti zloupotrebljeno.

НА РАСКРШЋУ

Да ли бих само да гледам, или бих и да видим,

Оца свог да упамтим, или имена свог да се стидим,

Да ли бих само да имам, и на крају само да немам,

Од смрти да бежим, или за живот вечан да се спремам?

Земљом својом да корачам, или да молим у туђу да ме приме,

Дете своје у храму божјем да крстим, или туђе да му дам име,

Човеком божјим да се зовем, или животом робским да живим,

Спокојно сан вечни да усним, или заувек да осећам се кривим?

Могу и да се питам и да се плашим, али одговор је само један,

Само живот частан, без стида и без робства човека је вредан,

Могу и земљу да ми отму, светиње моје да скрнаве и храмове да руше,

Али борићу се све док у мени крв предака тече и ово мало је душе!

Nastavak na Glas javnosti...