Izvor: RTS, 10.Jan.2014, 09:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednja za stare dane
Svaki deseti građanin, ili oko 180 hiljada ljudi, uplaćuje novac u neki od dobrovoljnih penzionih fondova, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. Ekonomisti savetuju da je u toku radnog veka bilo kakva štednja dobrodošla.
Dugo očekivane reforme penzionog sistema, čini se, sve su nam potrebnije. Broj penzionera je sve veći, a radnih mesta sve manje. Građani o starosti često misle tek na korak od zlatnog doba. Svaki deseti građanin, ili oko 180 hiljada ljudi, uplaćuje novac >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u neki od dobrovoljnih penzionih fondova, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. Ekonomisti savetuju da je u toku radnog veka bilo kakva štednja dobrodošla.
Milivoj Lukić ima 25 godina i o starim danima brine već sada. Ovaj diplomirani ekonomista svakog meseca od plate četiri hiljade izdvaja u fond za penziju. Kaže da ne brine za svoj novac i očekuje lagodne penzionerske dane.
"Odlučio sam se prvo zbog problema koji ima naš državni penzijski fond, koji vuče iz devedesetih godina, i penzija nije izvesna kolika će biti zbog tih problema. Kao drugo, odlazi se u penziju sa dužim periodom radnog staža, sve više godina starosti", kaže Lukić.
Srbija za penzije izdvaja više od zemalja u okruženju. Jedna trećina novca iz državne kase ili 13,3 odsto BDP-a odlazi na penzije. Granica za kraj radnog veka je sve dalja, a penzija sve manja.
Direktorka dobrovoljnog penzijskog fonda "Delta đenerali" Nataša Marjanović kaže da štednja u dobrovoljnom penzijskom fondu, pre svega, treba da podrazumeva dopunu državne penzije.
"Ali imajući u vidu da naši članovi mogu biti i građani koji nisu zaposleni, jasno je da ova penzija može da predstavlja potpunu penziju za građane u trećem dobu. Posebno za mlađe građane pred kojima je duži period štednje", rekla je Marjanovićeva.
Sedamnaest odsto populacije je starije od 65 godina. Magična reč za više penzije je ekonomski rast. Iako, penzioni sistem nije neodrživ, može postati ako se ne reformiše.
"Ukoliko nemate privredni rast, ukoliko imate loše ekonomsko stanje kao nažalost što mi imamo trenutno u Srbiji, nijedan penzijski sistem neće biti održiv ni državni ni privatni. Ukoliko imamo reforme o kojima se priča, a koje se odlažu već nekoliko godina, onda će državni penzijski sistem biti održiv", ističe ekonomista Nikola Altiparmakov.
Penzioni sistemi su na snazi u gotovo svim evropskim zemljama. Postojaće i u narednim decenijama, saglasni su ekonomisti, ali naglašavaju da ček od penzije neće biti dovoljan za život. Kako se za plate izdvaja 10 odsto BDP-a, radnici će sve manje moći da obezbede prihode za sve veći broj penzionera.
