Izvor: RTS, 14.Avg.2010, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednja u dinarima isplativa
Građani bi pri donošenju odluke da li će štednju u bankama položiti u dinarima, trebalo da se rukovode time da li će njihova kupovna snaga, po isteku perioda štednje, biti veća nego na početku, rekao guverner Narodne banke Dejan Šoškić.
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je da bi građani pri donošenju odluke da li će svoju štednju u bankama položiti u dinarima, trebalo da se rukovode time da li će kupovna snaga tih dinara, po isteku perioda štednje, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << biti veća nego na početku, ističući da je štednja u domaćoj valuti isplativa.
"U našoj zemlji plaćamo robu i usluge dinarima. Prema tome, osnovna stvar koja treba da nas zanima jeste da li ćemo na kraju našeg perioda štednje, moći da kupimo više robe i usluga za novac koji smo stavili na štednju. Uveren sam da je, ako tako gledamo stvari, štednja u dinarima isplativa", istakao je Šoškić u intervjuu Tanjugu.
Šoškić je ukazao da je značajan faktor pri donošenju odluke o štednji u domaćoj valuti i činjenica da štednja u dinarima nije oporezovana porezom na prihod od kamate, za razliku od štednje u devizama, kod koje taj prihod jeste oporezovan.
"To je još jedan faktor koji bi trebalo da motiviše ljude da više štede u dinarima", istakao je guverner.
Šoškić je rekao da očekuje da u Srbiji u budućnosti neće biti perioda velike finansijske nestabilnosti, tako da bi rokovi na koje se država zadužuje i na koje građani štede trebalo da se produžavaju.
Guverner je naglasio da oscilacije kursa dinara prema evru ne bi trebalo da obeshrabre građane da štede u domaćoj valuti, jer su te oscilacije normalna stvar u režimu fleksibilnog deviznog kursa kakav Srbija ima.
"Nemojmo zaboraviti da je ta oscilacija bila samo 10 do 12 odsto u odnosu na nivo kursa sa početka godine", napomenuo je Šoškić i dodao da su se u tom vremenskom periodu dogodile mnogo značajnije promene deviznih kurseva nekih drugih valuta, recimo između evra i dolara.
Prema njegovim rečima, sa makroekonomske tačke gledišta, ili sa aspekta bankarstva, dugoročna štednja u dinarima je bitan preduslov da bismo mogli da imamo, sa druge strane, dugoročne kredite u dinarima od strane banaka.
"Ako nismo zadovoljni time što imamo valutnu klauzulu kada uzimamo kredit u banci, a istovremeno štedimo u devizama, onda to nije usklađeno ponašanje", istakao je Šoškić.
Guverner je istakao da ako bismo više štedeli u dinarima, onda bismo i od banaka lakše dobijali dugoročne kredite u dinarima i ne bismo bili toliko izloženi deviznom riziku koji danas tišti veliki broj preduzeća i građana.
Šoškić je napomenuo da stanovništvo Srbije više štedi u devizama, nego što ima kredita koji su mu odobreni sa deviznom klauzulom, tako da bi neko mogao da kaže da stanovništvo Srbije, u celini gledano, zapravo, nema izraženi devizni rizik".
"Ali, situacija svakog pojedinca je drugačija i vrlo često imate ljude koji imaju kredite, a nemaju štednju, pa su oni 'na ledini' rizika promene deviznog kursa", istakao je Šoškić.
