Izvor: Blic, 06.Okt.2009, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednja sa malim rizikom
Prioritet privatnih investitora u Evropi i SAD jeste sigurnost njihovih ulaganja, zbog čega je približno polovina Evropljana i gotovo sedam od deset građana SAD stavilo raspoloživ novac na štednju, pokazuju podaci „Investment barometra" u okviru istraživanja „GfK Custom Research" sprovedenog za potrebe „Wall Street Journal Evrope".
Ukupno 91 odsto građana zapadne Evrope preferira investiranje s malom stopom rizika. Isti taj podatak za zemlje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << centralne i istočne Evrope iznosi 84 odsto, a za SAD je 81 odsto.
Poređenje s ranijim ponašanjem pokazuje zaokret prema sigurnosti. U jesen 2007. godine kada je sprovedeno isto takvo istraživanje, 43 odsto zapadnih Evropljana stavilo je svoj novac u banke. Danas je takvih čak 60 odsto. Isti se trend pokazao i u SAD gde 68 odsto građana sada ulaže raspoloživ novac u razne oblike štednih depozita banaka.
U Nemačkoj je procenat štediša porastao za 15 odsto. Kao opcija štednje i investiranja raste i popularnost životnih osiguranja. Na trećem mestu, ali sa dosta manjim udelom su „equity" fondovi. Istraživanje iz 2007. godine pokazuje postojanje značajnog udela privatnih lica koje nemaju nikakav oblik štednje/investiranja i to: 42 odsto u zapadnoj Evropi i 32 odsto u SAD. Danas je taj udeo znatno manji i u zapadnoj Evropi iznosi 29 odsto, a u SAD tek osam odsto. Kada se posmatra akumulirano privatno bogatstvo, vode građani u SAD, gde ima oko 38 odsto ispitanika čija privatna imovina prelazi 50.000 dolara. Iz te grupe, oko 30 odsto iskazuje da im je imovina veća od 75.000 dolara. Svega osam odsto je reklo da nema privatne imovine ili ušteđevine.
U zapadnoj Evropi svega sedam odsto ispitanika navodi da su za crne dane uštedeli više od 50.000 evra. Za istočnu Evropu taj podatak pada na samo četiri odsto, dok je bez štednje za crne dane gotovo 62 odsto građana centralne i istočne Evrope.
Ispitanici koji imaju imovinu veću od 50.000 dolara ili 50.000 evra bili su upitani i što će dalje raditi s postojećom imovinom kada su u pitanju razni oblici ulaganja, a odgovori pokazuju da će ti građani i dalje nastaviti s ulaganjima tamo gde je rizik najmanji. Trećina zapadnih Evropljana prvenstveno bi izabrala bankovne depozite (pre dve godine takvih je bilo samo jedna četvrtina). Na drugom mestu, ali daleko iza ove prve varijante, jesu ostala ulaganja i zatim dolaze osiguranja života i penzioni fondovi sa oko 12 odsto.
Obveznice i „equity" fondove preferira 10 ili manje odsto ulagača. Za sada su bankovni depoziti najsigurnije ulaganje za one građane koji imaju mogućnost štednje - investiranja.
