Izvor: Politika, 31.Okt.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednja – briga i država i pojedinaca
Kazne za energetsko rasipništvo
Jedan od prethodnih brojeva posvetili smo energetici. Pozitivni komentari, posebno stručnih krugova, govore da smo "otvorili" važnu temu i da smo joj pristupili na pravi način. Ekonomski nedovoljno razvijene zemlje, poput Srbije, za prioritetni cilj moraju da postave – energetsku stabilnost, razvoj jeftinih, obnovljivih izvora energije i njeno racionalno korišćenje.
Ali, šta je sa građanima koji su potrošači, da li i oni treba da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se aktivno uključe u program štednje.
Nemci, naravno, najštedljiviji
U zapadnoevropskim zemljama država ne prepušta pojedincu da rasipa energiju, bez obzira na to što za nju plaća ekonomsku cenu. Razlozi su jasni. Energetski resursi se troše neverovatnom brzinom i ako se ne oslonimo na obnovljive izvore, planeta će doživeti katastrofalne posledice. Zato, nije na pojedincu da odlučuje koji će izvor da koristi za grejanje domaćinstva i da li će nemarom da rasipa struju. Kompanije koje distribuiraju i prodaju energiju mogu biti zainteresovane da prodaju što više, ali države poput Velike Britanije sa brigom analiziraju kako da kazne energetsko rasipništvo svojih građana.
"Evropska energetska mreža" nedavno je uradila analizu stepena racionalnosti potrošnje energenata od strane građana pojedinih država. Nećete se iznenaditi da su najdisciplinovaniji Nemci, pa Italijani. Englezi su najveći rasipnici pa se u državnu strategiju štednje uključio i Bi-Bi-Si, brojnim propagandno-edukativnim emisijama u ovoj oblasti. Instrukcije kako da se štedi struja tako su detaljne da su na spisak nepotrebnih potrošača stavili stalno uključene punjače mobilnih telefona i MP3 aparata. Da se energija troši uzalud, dokazuje stalno povećana temperatura tih uređaja.
Imperativ – izolacija
Pre bilo kakvih analiza elektropotrošača, treba istaći jedan od osnovnih imperativa štednje energije: ne štedeti na izolaciji.
Globalno shvaćen trend svetske energetske krize stvorio je čitav niz međunarodnih fondova koji beskamatno i dugoročno kreditiraju investiranje u što bolju izolaciju prostora. Zamena dotrajalih prozora termoizolujućim, oblaganje fasada izolacionim materijalima, samo su neki od stimulisanih programa. Neki od tih fondova dostupni su i našim građanima. Empirijski je pokazano da se ulaganje u izolaciju isplati kroz smanjenje troškova grejanja i hlađenja u periodu od četiri do 10 godina (u zavisnosti od stepena neracionalnosti prvobitnog prostora i obima ulaganja u termička poboljšanja).
Srećnici i oni drugi
Drugi način racionalizacije energije jeste da se pravilno izabere energent kojim se grejemo. Privilegovana grupa građana koja je korisnik daljinskog grejanja toplom vodom ne mora mnogo da brine. Za one koji nisu te sreće, izbor je: jeftin gas (ako je gasovod u blizini), peći na tečna i čvrsta goriva kao dosta nekomforno i prljavo rešenje i, na kraju, svakako, električna energija.
Proizvođači struje žale se da su im cene najniže u Evropi i da su neekonomske. Verovatno nisu u pravu. Jesu niže od evropskih, ali se i dalje uspešni "serbo biznismeni" otimaju o taj posao. Ne dotiraju se kilovati, nema nestašica struje, plate u elektroprivredi i distribuciji znatno popravljaju državni prosek primanja. A, kako je nama koji se grejemo na struju kada je napolju minus deset Celzijusa, znaju merači struje čiji se brojevi smenjuju brzinom svetlosti. O mernim grupama i neopravdanosti uvećanih cena onima koji nisu krivi zbog daljine toplovoda, da i ne elaboriramo.
Zato, u cilju postizanja realnih rezultata štednje energije, potrebno je definisati najveće "rasipnike" i njima se pozabaviti.
Šta da se radi
Bojleri – kuhinjski, stalno uključen i često u upotrebi, i kupatilski, po pravilu relativno loše izolovan pa se, radi dogrevanja vode, uključuje na svakih desetak minuta. Pogrešno je mišljenje da se štedi ako su nam klasični bojleri stalno uključeni. Ukoliko imate uslova, finansijskih i energetskih, ugradite protočne bojlere. Njihovi grejači se uključuju Bernulijevim prekidačem koji aktivira protok vode pri otvaranju slavine. Struja se troši da zagreje vodu u trenutku kada nam je potrebna i ne troši se na bespotrebno održavanje temperature vode u bojleru. Iskustvo kaže da je energetska ušteda u korist protočnih bojlera oko 30 procenata.
Sijalice u svetiljkama zamenite "špar" sijalicama. Luster u proseku troši 500 vati na čas, a sa štedljivim sijalicama pet puta manje. "Špar" sijalica od 18 vati daje isto osvetljenje kao i ona od 100 vati sa užarenim vlaknom – pet puta je efikasnija. Setite se da gasite svetlo u prostorijama koje privremeno napuštate – svaki ušteđeni kilovat odraziće se na vašem računu za struju.
Elektrouređaji, poput frižidera, mašine za veš i sudove, svakodnevno se usavršavaju baš u pravcu smanjenja potrošnje energije. Klasični frižideri sa freonom troše 400 do 500 vati na čas, dok moderni, sa elektronskom regulacijom kompresora, troše 150 vati na sat. Savremene veš-mašine i mašine za sudove, sa termoregulisanjem uz pomoć elektronike, konstruisane su tako da proces pranja duže traje, ali uz nižu temperaturu vode. Stari bimetalni termostati imaju toleranciju do 15 odsto, a savremeni, elektronski do 0,5 procenata.
TV aparati – tehnološkim usavršavanjem postignuti su značajni rezultati u uštedi energije – klasični, katodni televizori troše 300-500 vati na sat, a moderne "plazme" – od 80 do 100 w/č.
Kad smo kod televizora, još jedan savet: ne isključujte ga nikad potpuno jer pri uključivanju trpi veliki strujni udar i podložan je kvarenju. Isključite ekran i ostavite ga na takozvanom stend baju, sa upaljenom lampicom za indikaciju. Ovo je status predgrevanja u kojem nema znatnih energetskih utrošaka, a televizoru ćete produžiti vek.
Brojni su sitni trikovi štednje pri pripremanju hrane, zagrevanju vode u "ketleru", sortiranju veša pred peglanje... no, sigurno većinu njih i sami primenjujete.
[objavljeno: 31.10.2006.]
