Izvor: Blic, 25.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednja
Novac se uglavnom drži u evrima, na štednim računima u bankama. Zašto je svaka druga štednja relativno mala? Razloga verovatno ima dosta, ali su dva važnija od drugih. Prvi se vidi ako se zapitamo zašto se štedi u evrima i zašto uglavnom kratkoročno? Ovo je u najvećoj meri posledica nepoverenja u dinar, a to znači da postoji nedostatak poverenja u centralnu banku. Nije reč o nedovoljnom poverenju u trenutnu monetarnu politiku, već o nasleđenom nepoverenju u samu ustanovu. Te se štedi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u evrima i kratkoročno, znači sa najmanjom kamatom, da bi se sačuvala glavnica i da bi se iz štednje moglo pobeći što je brže moguće.
Drugi je razlog što je država preuzela na sebe značajne obaveze koje bi inače trebalo da se obezbeđuju štednjom. Ovo se pre svega odnosi na penzije. Nezavisno od toga stara li se za njih država ili privatni sektor, one bi trebalo da se isplaćuju iz nečije štednje. Ukoliko se, kao u Srbiji, značajnim delom finansiraju iz poreskih prihoda, za toliko će biti manja štednja.
Posledice što je štednja uglavnom kratkoročna i u evrima i što je, ukupno uzevši, mala, nisu male. Najpre, ako su obaveze banaka uglavnom u evrima, njihovi će plasmani takođe biti u evrima jer se, inače, izlažu ozbiljnom riziku ukoliko dođe do promene kursa. Potom, ako su obaveze kratkoročne, i plasmani će morati u velikoj meri da budu kratkoročni jer bi se, inače, banke izložile prevelikom riziku nelikvidnosti.
Konačno, to što je ukupna štednja mala, vodi zaduživanju u inostranstvu, uvozu štednje kako se to kaže. To teži da povećava deficit u spoljnoj razmeni, a to povećava cenu zaduživanja. Potrebna je, znači, ozbiljna reforma čitavog finansijskog sistema da bi se povećala štednja.
