Izvor: Blic, 04.Mar.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štedeti u dinarima ili u devizama?
Guverner NBS Radovan Jelašić poručio je početkom ove godine građanima „da će i ubuduće najbolje prolaziti oni koji štede i zadužuju se u dinarima". Zaista, u razdoblju od početka 2001. godine do danas sve kalkulacije pokazuju da je isplativije štedeti u dinarima nego u devizama.
Prosečna godišnja stopa depresijacije dinara u odnosu na nemačku marku i sada evro iznosila je oko pet odsto (kolika je u principu i oročena godišnja kamata na štednju u evrima), dok >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se prosečna godišnja kamatna stopa banaka na štedne uloge oročene na godinu konstantno kretala na nivou oko i uglavnom iznad 15 odsto. To znači da su, posmatrano na duži rok, prinosi od kamate u prethodnih sedam godina bili znatno veći od kursnih razlika, čak i u slučaju oročavanja deviznih sredstava.
„Kao što su bolje prolazili oni koji su 2006. i 2007. godine štedeli u dinarima i nisu svakodnevno računali koliko su zaradili ili izgubili na kursnim razlikama, tako će biti i u 2008. godini, jer će NBS referentnom kamatnom stopom uticati na inflaciju", najavio je guverner Jelašić i za ovu godinu.
Ali najisplativija štednja je prethodnih godina bila preko Štednih zapisa Narodne banke Srbije. U nastojanju da se građani dodatno podstaknu na dinarsku štednju, NBS se krajem 2005. godine odlučila da izda svoje kratkoročne hartije od vrednosti - štedne zapise koji glase na dinare. S obzirom na atraktivnu kamatnu stopu na ove hartije (25%, 24%, odnosno 19% na godišnjem nivou), od početka je interesovanje građana za ovakav vid dinarske štednje bio značajan.
Narodna banka Srbije je, počev od decembra 2005. do jula 2007. godine, izdala osam emisija štednih zapisa u ukupnoj nominalnoj vrednosti od devet milijardi dinara i sve emisije su uspešno realizovane, odnosno prodate građanima. Izdavanjem ovih prvoklasnih hartija od vrednosti Narodne banke Srbije ostvareni su postavljeni ciljevi - aktivirana je dinarska štednja, banke su povećale kamatne stope na dinarske štedne uloge i ojačano je poverenje u domaću valutu, tvrde u NBS.
Poslednja emisija štednih zapisa puštena je 17. jula 2007. godine, a za naplatu dospevaju za naplatu 11. jula 2008. godine. Ovi štedni zapisi mogu se naplaćivati i pre roka njihovih dospeća zaključno sa 30. junom 2008. godine, po diskontovanim cenama koje važe na dan te isplate, po istoj ceni koja bi važila za kupovinu zapisa na taj dan.
Za sada nema najava da li će ove godine i kada biti emitovane ove hartije od vrednosti.
Na građanima je da procene imaju li vere da ova godina neće u smislu promena kursa i drugih uslova biti različita u odnosu na ostale u ovoj deceniji i odluče se za štednju u dinarima ili evrima, švajcarskim francima, dolarima, funtama...
A svakako nije teško na sajtovima poslovnih banaka pregledati kakve uslove one nude za štednju u dinarima ili u devizama.
