Izvor: RTS, 13.Sep.2009, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stećci za Uneskovu listu baštine
Ministri kulture Srbije, Crne Gore i BiH i pomoćnica ministra kulture Republike Srpske najavili incijativu da se stećci predlože za Uneskovu listu svetske baštine.
Nadgrobni spomenici, stećci iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine mogli bi da se nađu na Uneskovoj listi svetske baštine, ukoliko bude prihvaćen zajednički predlog ministara kulture tri države i pomoćnice ministra kulture Republike Srpske.
Inicijativu su u Prijepolju najavili ministar kulture >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Nebojša Bradić i njegove crnogorske i bosanske kolege Branislav Mićunović i Gavrilo Grahovac, kao i pomoćnica ministra kulture Republike Srpske Irena Soldat.
Nebojša Bradić je na konferenciji za novinare rekao da dogovori na kojima će precizno biti definisan taj projekat, tek treba da uslede, ali da veruje da će doći do rešenja koje će omogućiti da zajedničkim snagama određene projekte koji se odnose na kulturno nasleđe i na prezentaciju kulture u regionu učine vidljivijim u svetu.
"Verujem da će u narednom periodu biti sličnih zajedničkih projekata, što će omogućiti ne samo veći kapacitet svakoj pojedinačnoj kulturi, već će uputiti i važan signal za saradnju u ovom delu jugoistočne Evrope", istakao je Bradić.
Soldatova je objasnila da je dogovoreno, na inicijativu BiH, da zemlje regiona rade na tome da se stećci obrade i ponude kao zajedničko kulturno dobro tih država i svedočanstvo o kulturološkoj nepodeljivosti prostora.
Bradić, Mićunović i ministar civilnih poslova BiH Sredoje Nović potpisali su juče u okviru manifestacije "Dani evropske baštine" Prijepoljsku poruku čime su se obavezali na brigu o zajedničkom kulturnom nasleđu regiona i Evrope.
Pronađeno više od 66.000 stećaka
Stećci su srednjovekovni nadgrobni spomenici u obliku velikih kamenova, ponekad sa uklesanim ukrasima ili natpisima, koji su nastajali su XII do kraja XV veka.
Do sada je pronađeno više od 66.000 stećaka, od čega oko 50.000 na području Bosne i Hercegovine.
U Srbiji se stećci uglavnom nalaze u Raškoj oblasti i u zlatiborskom kraju. Stećci su težine od 100 kilograma do 32 tone.
Najslavniji stećak je Zgošćanski stećak, nađen u okolini Kaknja, i čuva se u Zemaljskom muzeju u Sarajevu. On nema natpis, a zbog izuzetne lepote neki istraživači smatraju da je reč o grobu Stefana II Kotromanića.
