Izvor: Blic, 17.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stečaj u petoj brzini
Stečaj u petoj brzini
Stečajevi preduzeća u Srbiji više ne bi trebalo da traju godinama kao što je sada slučaj, već bi, kako je propisano Zakonom o stečaju čija primena počinje 2. februara, postupak morao da se okonča u roku od najviše godinu dana. Odredbe ovog zakona primenjivaće se kako na nove stečajeve, tako i na one koji su već u toku, ako nije prodato više od polovine imovine firme. To će dramatično ubrzati rešavanje sudbine hiljada bolesnih preduzeća >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Srbiji, ali bi moglo dovesti do više desetina hiljada otkaza.
Veoma je teško doći do podataka koliko je preduzeća trenutno u stečaju i koliko je radnika u njima zaposleno, jer sve nadležne institucije imaju nepotpunu evidenciju. Prema podacima Narodne banke Srbije, prošle godine je podneto 6.050 predloga za pokretanje stečajnog postupka, ali iz tog izvora nema podataka ni koliko je stečajeva preneto iz ranijih godina, ni koliko je okončano tokom 2004. Prema podacima Trgovinskog suda u Beogradu, trećina prošlogodišnjih stečajeva, oko 2.000, pokrenuta je u Beogradu. Istovremeno, iz ranijih godina preneta su 1.273 predloga, što čini ukupno 3.270 predloga, od čega je lane okončano oko 2.000, pa proizlazi da je u glavnom gradu trenutno u stečaju oko 1.300 preduzeća. A, ako se trećina stečajeva pokreće u Beogradu, onda je, po gruboj računici, u Srbiji u stečaju 3.500 do 4.000 firmi. A koliko je radnika u njima zaposleno, može se samo nagađati.
Prema podacima sa kojima raspolaže Privredna komora Srbije, u pretprošloj, 2003. godini, u statusu stečaja i likvidacije nalazilo se 761 preduzeće (ne računajući banke i druge finansijske organizacije), od čega 30,3 odsto iz oblasti industrije i 29,9 odsto iz oblasti trgovine. U ovim preduzećima radilo je 24.658 radnika.
Zaštita zaposlenih
Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da je u novembru prošle godine novčanu naknadu po osnovu stečaja firmi u kojima su radili primalo 8.663 radnika, dok ih je deset meseci ranije, na januarskoj isplatnoj listi bilo 21.664.
Prema proceni Milenka Smiljanića, predsednika Saveza samostalnih sindikata, u preduzećima koja su već u stečaju radilo je oko 30.000 radnika, dok ona za koja u Savezu sindikata smatraju da su zrela za stečaj zapošljavaju takođe oko 30.000 radnika.
Mira Prokopijević, pomoćnik republičkog ministra za privredu, u razgovoru za 'Blic' ukazuje da novi zakon predviđa veću zaštitu zaposlenih i njihovu aktivniju ulogu u slučaju stečaja.
- Po sadašnjem zakonu, radni odnos svim zaposlenim mora prestati danom otvaranja stečajnog postupka, dok po novom zakonu stečaj ne mora značiti gubljenje radnog mesta. S druge strane, radnici će u nekim situacijama i sami moći predložiti plan reorganizacije preduzeća - objašnjava Prokopijevićeva.
Stečajni postupak po slovu ovog zakona ići će u dva pravca i to u pravcu bankrotstva, odnosno prestanka postojanja dužnika ili u pravcu reorganizacije. Odluku o tome da li će se postupak voditi kao klasično bankrotstvo ili će se dužnik reorganizovati i nastaviti sa radom donosiće skupština poverilaca. Ukoliko se u roku od tri do četiri meseca od dana otvaranja stečajnog postupka ne donese plan reorganizacije ili se plan ne sprovede, ide se na bankrotstvo firme. Predviđeno je 25 mera reorganizacije prezaduženog preduzeća, a među njima promena delatnosti, nove investicije i krediti, zatvaranje neprofitabilnih delova firme, reprogamiranje i otpis dugova.
U Ministarstvu privrede navode da je namera zakonodavca pri donošenju ovog zakona bila da se stvori povoljnija investiciona klima u Srbiji, povrati poverenje poverilaca odnosno investitora i kroz reorganizaciju ožive umrtvljena preduzeća.
Lečenje privrede
Procene su da bi se na udru ovog zakona prva mogla naći društvena preduzeća sa neuspešnim pokušajima privatizacije, koja najviše zbog preterane zaduženosti niko nije hteo da kupi.
Vladana Hamović, direktor Centra za makroekonomska istraživanja pri Institutu za istraživanje tržišta, za 'Blic' ocenjuje da se ranijim odugovlačenjem stečaja veštački održavala zaposlenost i postojanje samih preduzeća.
- Novi zakon, ma koliko izgledao nepovoljan jer će izazvati otpuštanje radnika, ipak će ozdraviti deo privrede. Preduzeća koja će biti ugašena ne rade već godinama i vuku nadole i dobra preduzeća. Međutim, pojaviće se određeni broj novih nezaposlenih i bojim se da ćemo se opet približiti kritičnoj stopi nezaposlenosti od 30 odsto - smatra Hamovićeva.
I u Savezu samostalnih sindikata Srbije nemaju ništa protiv stečajeva, ali kako za 'Blic' kaže Milenko Smiljanić, sindikati stečaj mogu podržati samo ako je motivisan ekonomskim razlozima, a ne političkim kao što je često bio slučaj.
- Stečaj je često korišćen kao mera za disciplinovanje direktora. Mi smo za stečaj samo ako će se tako preduzeće ozdraviti rešavanjem pitanja dugova i viškova. R. Marković
