Izvor: RTS, 02.Nov.2014, 21:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stečaj šansa za novi početak?
Dok se uveliko spekuliše koliko će firmi morati u stečaj, iz Ministarstva privrede poručuju da stečaj ne znači obavezno kraj "života" konkretne firme već, ako mu se pristupi na pravi način, može biti šansa za novi početak.
Produženi rok za dostavljanje pisama o zainteresovanosti za privatizaciju 502 društvena preduzeća u Srbiji zvanično je istekao 1. novembra.
Posebna savetnica ministra privrede Andrijana Živanović, zadužena za oblast stečaja u >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kome će se, posle privatizacije, kako stvari stoje, naći više društvenih preduzeća, rekla je za Tanjug da stečaj nikako ne bi trebalo da se posmatra kao konačan kraj firme i otpuštanje radnika.
"Stečaj i bankrotstvo nisu iste stvari, a i proglašenje bankrotstva nad nekom firmom ne mora automatski da znači i kraj privredne aktivnosti te firme", objasnila je ona.
Proglašenje stečaja, kako je precizirala, nije objava rasprodaje imovine tog preduzeća, već poseban zaštićeni status u koji se firma uvodi - račun više nije blokiran, postupci izvršenja na imovini više ne mogu da se sprovode.
"Takav status traje ograničeno vreme sa ciljem da se sagledaju sve opcije bilo za sanaciju preduzeća ili za prodaju, u celini ili delimično, novom investitoru", kazala je Živanović.
Prema njenim rečima, do sada se stečaju pristupalo mahom na pasivan način, što je delom i razlog što se u javnosti stečaj doživljava kao postupak gašenja firmi, a ne kao mogući lek.
"Pasivan pristup stečaju često je zasnovan i na pogrešnom tumačenju uloge stečajnog upravnika. On nije i ne sme da bude administrativni radnik, već menadžer i to specifičnih znanja i sposobnosti", smatra Živanovićeva.
Ona je ukazala da je gašenje svakog preduzeća koje ima makar i minimalni kapacitet da zapošljava ljude i stvara novu vrednost, izuzetno skupo za sve.
"Postupanje pojedinih stečajnih upravnika po princiju linije manjeg otpora, a ne po maksimalno stručnoj i poslovnoj odgovornosti se u narednom periodu ne može dozvoliti", poručila je ona.
Proaktivan pristup stečaju
Savetnica ministra privrede je navela primer da proaktivan pristup stečaju u Evropi i SAD nije novina, već logičan i razumljiv pristup.
Kada se saberu svi troškovi direktni, indirektni i takozvani oportunitetni troškovi oporavka firme koja ima potencijal i uporede sa stvarnim troškovima sprovođenja procedure bankrotstva, navela je ona, jasno je da manje košta da se firma spase.
"Proaktivni pristup stečaju je šansa za novi početak. A da li ćemo tu šansu iskoristiti, zavisi od svih nas", zaključila je savetnica.
Inače, nakon isteka roka za dostavljanje pisama o zainteresovanosti za privatizaciju društvenih preduzeća, očekuje se da Ministarstvo privrede odluci o sudbini tih preduzeća, odnosno - koje će biti privatizovano, a koje će ići u stečaj.
Zakonom o privatizaciji predviđeno je da se privatizacija društvenih preduzeća završi do kraja 2015. godine.
