Izvor: BKTV News, 31.Mar.2012, 13:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stečaj ili nešto drugo
Uz suđenja koja traju i decenijama, stečaj je druga oblast u kojoj se ne zna kraj, a samim tim i izazaziva sumnja da su se i u njoj „uselile“ korupcija i organizovani kriminal.
Neposredni povod za ovakvo zaključivanje je jedna jučerašnja TV emisija u kojoj se spominje „Jugoexport“. Firma koja je u stečaju od 2001. godine i koja je promenila nekoliko stečajnih upravnika. Po izjavi samog stečajnog upravnika - teško da će skoro biti rešen ovaj slučaj. A to je firme čija >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << samo zgrada na Trgu republike u Beogradu vredi oko 60 miliona evra?!
I kada god se spomene beskonačni stečaj, pred očima su mu četiri nacionalne banke – Beobanka, Beogradska udružena banka, Investbanka i Jugobanka?
A uz njih i enigma „afere nad aferama“ jer su te banke u stečaju tek pošto su ih dr Labus, kao tadašnji potpredsednik Vlade SR Jugoslavije i Mlađan Dinkić, ondašnji guverner Narodne banke otkupili od nadlažene agencije za po 100.000 dinara po banci!
Šta je sada u stečaju – banke koje su držale u životu ne samo srpsku, već i privredu SFRJ ili ono što je ostalo posle „čerupanja“ prvih stečajnih upravnika – znaće se tek kada se promeni vlast i kada se u parlament useli ona poslanička većina čiji lideri nisu učestvovali u „demokratskoj nacionalizaciji“ bisera jugoslovenskog i srpskog bankarstva.
Iza njih je ostala ogroman bančina imovina. Sve one su bile odavno deoničarska društva jer su ih osnivali i građani, a ne samo društvena preduzeća. Svi ćute i tek povremeno procuri po neka informacija o novcu koji se i dalje sliva u „stečajne trezore“ ovih banaka.
Recimo, prošle godine sam saznao da je Beobanka, u kojoj sam radio do penzionisanja 1989. Godine, imala u kešu preko 340 miliona evra. Znam i primer privatne banke „Astra banke“, nekad „Karić banke’’, koja je dobila devet presuda u svoju korist na svim sudskim instancama, jer i sada ima preko 100 miliona evra u kasi, ali ne i licencu Narodne banke, jer je bila „mamac“ na kojoj je upecan „kit“ u liku Mobtela, za koji Evropska unija traži da se ispita ispravnost privatizacije.
Dakle, ne krivica bilo koga od Karića, ranijih akcionara, već onih koji su Mobtel privatizovovali. A to su naš Mlađan Dinkić i austrijski kontroverzni biznismen Šlaf!
A tim bankama, iako su one bile samo garant za kredite privredi, Londonski i Pariski klub oprostili su oko 60 odsto deviznog duga. Međutim, taj nikada nije „ušao“ u trezore ovih banaka. A i nije imalo šta da se vrati, jer su stigli samo papiri oprosta. Ali sa tim praznim papirima je Mlađan Dinkić ipak kupovao deo kapitala Vojvođanske banke, a ako me sećanje ne vara i Komercijalne banke?!
Neko će morati, ako ne ranije, a ono posle izbora – da ispitaju ovu vrstu organizovanog finansijskog kriminala.
Ali da se vratim na „Jugoexport“. Na početku 1999. godine sa Udruženom beogradskom bankom, sa Investbankom, sa Ameriken bankom (gde je bilo zbog sankicaja blokirano 4 miliona dolara) i sa državom bili su postignuti sporazumi da se svi dugovi prebiju i da ova kompanija izađe iz svih gubitaka. Da budem kranje precizan: jedino je ostalo da jedan ministar u Vladi potpiše dokument, o kome je postignut sporazum, da kompanija vrati svoje akcije u Avala film i time izravna dugovanja za doprinose i poreze.
Dakle, dok se to rešavalo, došlo je do „demokratskih promena“, do toga da je nova partija na vlasti poslala „svog prvog stečajnog upravnika“, inače čoveka čija je mala privatna firma održavala kompjutere u „Jugoexportu“ i rezultat je – i dan danas se stvari vrte u krug i stečajni upravnici čekaju da na doboš ode i vrednost zgrade od 60 miliona evra.
Zar sve ovo nije oblik nesposobnosti, a u mnogim slučajevima i kriminal, koji legalno kruži ovom zemljom kroz stečajne postupke!
Mirko Stamenković
Tweet
.jpg)
