Izvor: RTS, 28.Maj.2013, 01:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stav za Ustav - kontinuitet ili promena
Najviši pravni akt ima mnogo manjkavosti, ali mora da se poštuje kako bi se ušlo u novi proces promene Ustava, za šta je potrebna i šira društvena rasprava, poručeno sa tribine "Stav za Ustav - kontinuitet ili promena".
Sa tribine "Stav za Ustav - kontinuitet ili promena" poručeno da najviši pravni akt Srbije ima mnogo manjkavosti, ali da mora da se poštuje kako bi se ušlo u novi proces promene Ustava, za šta je potrebna i šira društvena rasprava.
Zaštitnik >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << građana Srbije Saša Janković istakao je da Ustav u Srbiji ne predstavlja stožer pravne države i bukvar osnovnih vrednosti već puku dekoraciju i da takvo mišljenje dele i politička elita, ali i građani.
Janković je kao primere naveo slučajeve iz svoje prakse kada je, u komunikaciji sa jednim državnim sekretarom republičkog ministarstva dobio odgovor sekretara da "nema vremena da gleda ustav", ali i situaciju sa jednog predavanja, kojem su prisustvovali studenti Fakulteta političkih nauka, među kojima nijedan nije umeo da navede pet ljudskih prava garantovanih Ustavom.
Janković je podvukao da, iako nije savršen, ustav mora da se poštuje kako bi se insistiranjem na njemu, kroz kvalitetniju poziciju, ušlo u novi proces promene ustava.
"Ako možemo sami da se fokusiramo na to što imamo, i da ga prihvatimo i razumemo i držimo se toga kada izađemo sa građanskim aktivizmom, tada ćemo davati sebi više prostora i snage da to što piše sutra kvalitetno menjamo", rekao je zaštitnik građana.
Sudija Ustavnog suda i njegova nekadašnja predsednica Bosa Nenadić istakla je da je došlo vreme da se na Ustav više ne gleda kao na politički dokument koji određuje odnose između organa vlasti, već kao na osnovni zakon iz kojeg sve izvire, ali i naglasila da uprkos svojim manjkavostima zbog načina na koji je donet, on ipak ima svoje pozitivne strane kada je reč o ljudskim pravima.
Nedostatak društvene rasprave
"Veoma je važno napomenuti da naš ustav, za razliku od prethodnih, bez obzira na sve njegove manjkavosti, izričito govori da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima sada neposredno primenjuju", objasnila je Nenadić.
Ona smatra da je Srbiji potreban novi ustav, ustav konsolidovane i demokratske Srbije, ali je kao problem ocenila nedostatak šire društvene rasprave o tom problemu.
"Nema organizovane aktivnosti u državi koja bi počela da se bavi pitanjem promene ustava, odnosno šta je to što Srbiji treba na normativnom planu da zacrta kao osnovne vrednosti u svom osnovnom zakonu", rekla je Nenadić.
Profesor na Univerzitetu u Beogradu Aleksandar Molnar ukazao je da Srbija ima veoma dugu tradiciju donošenja i menjanja ustava, u kojoj je taj najviši pravni akt pre svega označavao instrument vladanja i da građani, počev od 1946. do danas, nikada nisu ustavom mogli da oblikuju zajednicu u kojoj će da žive.
"Od prvog ustava iz 1946. pa do 2006. nizali su se ustavi u kojima je vlast praktično prilagođavala ambijent u kojem je postupala i mislim da se tu ništa nije promenilo. Imamo situaciju u kojoj je ustav pravni akt koji nema preveliki značaj ni za samu vlast, a praktično ni za građane", smatra Molnar.
Molnar je kao propuštenu priliku za promenu ustava na "dijametralno drugačiji način", kojim bi taj akt omogućio građanima da regulišu kakva je politička zajednica u kojoj žive, naveo 2001. godinu kada se "urušavao jedan autoritarni režim", ali je izrazio uverenje da je to moguće učiniti ukoliko se građanima objasni značaj ustava.
"Najvažnije je da građanima ustav bude približen i to se radi još od osnovne škole. Mora postojati čitava strategija kako približiti ustav građanima još od malih nogu", rekao je Molnar.
Tribina "Stav za Ustav - kontinuitet ili promena" organizovana je u Centru za kulturnu dekontaminaciju u okviru projekta "Ustav u deset slika", koji ima za cilj da građanima približi značaj poznavanja i razumevanja ustavnih kategorija kako bi na što bolji način prepoznali prava i dužnosti koje nosi institucija građanina u razvijenom društvu.
