Izvor: Blic, 27.Feb.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Statutarna kvazidržavnost Vojvodine
Retko koje pitanje je izazvalo toliko različita mišljenja i oštre političke sukobe i podele u Srbiji kao predlog statuta AP Vojvodine (APV). Reč je, u stvari, o nastavku starog sukoba zastupnika dve potpuno oprečne koncepcije o prirodi, sadržini i obimu autonomije u ustavnom sistemu Srbije (autonomaške iz 1974. godine i centralističke). Inače, ustavni koncept autonomije sasvim je u skladu sa ustavnim rešenjima evropskih regionalnih država sa autonomijama (bez atributa državnosti) >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u svom sastavu. Takođe se može reći da su neosnovane i tvrdnje „centralista” da je predloženi statut maltene u celini neustavan, to jest da uspostavlja državnost pokrajine.
Naime, predlogom statuta ne predviđa se (niti može) uvođenje nijedne od klasičnih i najvažnijih funkcija suverene države, kao što su: odbrana, spoljna politika, ustavno i redovno sudstvo, tužilaštvo, policija, monetarni, devizni, spoljnotrgovinski, carinski, bankarski i poreski sistem itd.
To, međutim, ne znači da predlog statuta APV ne sadrži niz važnih rešenja koja izlaze iz ustavnog okvira. Tako, deo definicije APV (član 1, stav 2) prema kojoj „Vojvodina predstavlja sastavni deo jedinstvenog kulturnog, civilizacijskog, ekonomskog i geografskog prostora srednje Evrope” svakako treba izostaviti, jer je u koliziji sa ustavnom odredbom (član 8) da je „teritorija Srbije jedinstvena i nedeljiva”, odnosno da su autonomne pokrajine teritorijalne zajednice u okviru Srbije. Umesto ove sporne odredbe, sasvim je dovoljna odredba u istom članu predloga statuta prema kojoj je APV, između ostalog, „demokratska evropska regija”. Nužne su i izmene odredbi člana 3 predloga statuta kojima se reguliše način promene granica APV. Naime, njih svakako treba dopuniti formulacijom „u skladu sa Ustavom i zakonom”, pošto je reč o isključivoj ustavnoj i zakonskoj nadležnosti države (član 182 Ustava). Jedno od spornih statutarnih rešenja je i naziv pravnih akata APV koji imaju karakter propisa. Naime, u predloženom rešenju da organi APV donose „pokrajinske skupštinske odluke koje imaju značaj zakona na teritoriji APV” (član 19, treba izostaviti reči „imaju značaj zakona” kako ne bi bile shvaćene i tumačene kao element državnosti. Ovo tim pre što Ustav izričito propisuje da Narodna skupština donosi zakone, a da „autonomna pokrajina donosi odluke i druga opšta akta” (član 185).
Takođe je u ustavnom smislu sporno i predloženo rešenje (čl. 16, 34 i 48) prema kome „APV zaključuje međunarodne ugovore u oblastima iz svoje nadležnosti”, jer je zaključivanje i potvrđivanje međunarodnih ugovora isključiva nadležnost Vlade, odnosno Narodne skupštine (član 99 Ustava). Da bi se izbeglo tumačenje i praksa da ugovorna strana pokrajine može biti i strana država, trebalo bi reći da APV „zaključuje međuregionalne ugovore” ili da „zaključuje ugovore sa regionima drugih država”. Ovo tim pre što Ustav (član 181) predviđa da AP „sarađuju s odgovarajućim teritorijalnim zajednicama i jedinicama lokalne samouprave drugih država u okviru spoljne politike Republike Srbije, uz poštovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije”. Isto tako, dok je na snazi republički zakon kojim je ukinuta Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, nju ne bi mogla osnivati Skupština APV, kako predviđa predlog statuta.
Dobar primer izvršenih izmena rešenja iz nacrta statuta je službena upotreba jezika i pisma. Naime, umesto rešenja iz nacrta da se primena latiničnog pisma srpskog jezika uređuje pokrajinskom skupštinskom odlukom, u predlogu statuta se predviđa da se to čini „pokrajinskom skupštinskom odlukom u skladu sa zakonom”.
U delu predloga statuta APV koji se tiče ekonomskog sistema takođe ima više predviđenih nadležnosti izvan ustavnog okvira autonomije, utvrđenog u članu 183 Ustava. Primera radi, u članu 15 predloga statuta nalazi se formulacija da je „APV odgovorna za sopstveni održivi ekonomski, naučni, obrazovni, kulturni i turistički razvoj kao celine”. Ovakva formulacija nije u skladu, pre svega, s odredbom člana 82 Ustava da je „Republika Srbija jedinstveno privredno područje”, a i sa drugim odredbama o državnom jedinstvu Srbije, odnosno o jedinstvenim sistemskim ekonomskim rešenjima koja „uređuje i obezbeđuje Republika Srbija” (član 97). Sličan prigovor se može uputiti i predloženom, u suštini etatističkom rešenju da „Skupština APV donosi akt o osnivanju 'Razvojne banke Vojvodine’ radi podsticanja privrednog i društvenog razvoja Vojvodine” (član 29, tačka 13). Sporno je i rešenje iz člana 29, tačka 11, da APV „unapređuje stanje u penzijskom osiguranju, zapošljavanju, boračkoj i invalidskoj zaštiti porodice, dece, omladine i starih”, jer se ova pitanja ne nalaze u spisku nadležnosti pokrajine (član 183 Ustava), već isključivo republike (član 97 Ustava). Slično je i sa rešenjem iz člana 29, tačka 6 predloga statuta, prema kome APV „učestvuje u odlučivanju o korišćenju prirodnih bogatstava i mineralnih sirovina na svom području i stara se o njihovom unapređivanju i korišćenju”. Tu u najmanju ruku nedostaju reči „u skladu sa zakonom,” jer se prema članu 87 Ustava „prirodna bogatstva koriste pod uslovima i na način predviđen zakonom”. Najzad, u članu 63 predloga statuta predviđeno je da „APV ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti i koje samostalno utvrđuje i naplaćuje u skladu sa zakonom i pokrajinskom skupštinskom odlukom”. Ustavom je, doduše, predviđeno da pokrajina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti, ali je izričito predviđeno i to da se „vrste i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina određuju zakonom” (član 184).
Napred iznete i slične primedbe i predlozi iz javne rasprave takve su prirode da bi se njihovim prihvatanjem, odnosno usklađivanjem predloga statuta APV sa Ustavom prevazišli aktuelni politički sukobi i međustranačke rasprave povodom ustavnog položaja autonomije. U tom pogledu poseban značaj ima zakon kojim će se na sasvim konkretan način definisati sadržina i obim nadležnosti APV u skladu sa članom 183 Ustava, a istovremeno i odredbe statuta APV uskladiti sa tim zakonskim, odnosno ustavnim odredbama. Tek tada će Skupština AP Vojvodine, a uz prethodnu saglasnost Narodne skupštine Republike Srbije, moći da donese ustavno validan statut (član185 Ustava). A da li je ustavni okvir autonomije preuzak za „autonomaše”, a preširok za „centraliste” - pitanje je za sledećeg ustavotvorca.
