Izvor: Blic, 15.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Statut predvideo veća ovlašćenja za AP Vojvodinu
Skupština Vojvodine usvojila je sinoć novi Statut autonomne pokrajine. Za usvajanje Statuta glasalo je 89 od ukupno 120 pokrajinskih poslanika, dok je protiv bio 21 poslanik. Vladajuća većina koju čine DS, G17 plus, SPS, LSV i Mađarska koalicija prihvatili je samo jedan amandman opozicije na predlog statuta, od ukupno 155 koliko su podnele poslaničke grupe SRS, DSS i „Napred Srbijo”.
U skladu sa Ustavom, proces donošenja novog najvišeg pravnog akta Vojvodine nastaviće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se davanjem saglasnosti u Skupštini Srbije, što bi se, po očekivanju predlagača, moglo dogoditi do kraja godine. Posle toga, novi Statut Vojvodine treba svečano da bude proglašen u vojvođanskoj Skupštini.
Prema najavama pravnih stručnjaka, republička skupština bi trebalo pored potvrđivanja statuta da usvoji poseban zakon kojim bi se brojni zakoni izmenili i uskladili sa Ustavom Srbije, kako bi se statut nesmetano primenjivao.
Posle javne rasprave i nekoliko korekcija u osnovnim odredbama konačnog predloga kaže se da je „Vojvodina pokrajina građana koji žive u sastavu Srbije". Istim odredbama utvrđena je teritorija pokrajine, propisano je da Vojvodina ima simbole, glavni grad. Zatim se određuje saradnja sa jedinicama lokalne samouprave, međunarodni odnosi sa teritorijalnim jedinicama i drugim oblicima autonomije drugih država. Otvaranje predstavništava u Briselu i zemljama EU zbog promocije vojvođanske privrede, turizma, nauke, obrazovanja, kulture... U ovom odeljku su i odredbe o Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti, zatim su nabrojane sve vrste pravnih akata koje pokrajinska skupština donosi. Predviđeno je donošenje posebne vrste akata „pokrajinske odluke kojima se uređuju izvorne nadležnosti Vojvodine" i pitanja koja su zakonom određena kao pitanja od pokrajinskog značaja. Njihovim uvođenjem će se, objasnio je Bojan Pajtić, uspostaviti hijerarhija pravnih akata pokrajine, što je do sada bio nedostatak postojećeg sistema.
Drugo poglavlje se odnosi na ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava, utvrđena je zabrana diskriminacije i autonomija nacionalnih zajednica u oblasti kulture, obrazovanja, upotrebe jezika i informisanja. U trećem odeljku propisane su nadležnosti AP Vojvodine, koje su urađene u skladu sa 183. članom Ustava Srbije, a odnose se na oblasti od prostornog planiranja, preko poljoprivrede, regionalnog razvoja, saobraćaja do prosvete, zdravstva i javnog informisanja na pokrajinskom nivou.
Statutom je predviđeno formiranje razvojne banke Vojvodine, a u okviru petog odeljka propisano je da Vojvodina ima budžet (sedam i više odsto iz republičkog budžeta) i utvrđeni su izvori sredstava kojima će se finansirati pokrajina.
Nakon javne rasprave, korekcijom teksta odustalo se od prava da pokrajina predlaže sudiju predstavnika Vojvodine u Visoki savet sudstva i tužioca u Državno veće tužilaštva i izbačena je ranije predviđena odrednica da je „Vojvodina integrisana u evropski sistem regiona".
Tokom javne rasprave podneto je više stotina amandmana, kako opozicije tako i stručne javnosti, a najviše zamerki se odnosi na federalizaciju Srbije. DSS Predlog statuta ocenjuje kao „probijanje ustavnih okvira" pa je podnela je 68 amandmana i najavila da će „ako ne budu usvojeni podneti predstavku Ustavnom sudu Srbije da se izjasni o ustavnosti statuta". Ovim predlogom, kako je ocenio šef poslaničke grupe DSS-NS Borko Ilić, stvara se država u državi, mimo republičkog Ustava.
- Osnivanje posebnog skupštinskog tela - Saveta nacionalnih zajednica, predstavlja drugi dom pokrajinskog parlamenta - navodi Ilić i dodaje da je osnivanje razvojne banke Vojvodine zapravo sinonim za buduću Narodnu banku pokrajine. Sporno je otvaranje predstavništava Vojvodine u Briselu i drugim zemljama EU pošto će prema viđenju Ilića ta „predstavništva predstavljati buduća diplomatska predstavništva Vojvodine"...
Predlog statuta prema „stručnim analizama SRS sadrži veliki broj odredbi koje od Vojvodine stvaraju federalnu jedinicu s namerom da ona u budućnosti postane nezavisna država", pa su na tekst predloga podneli 34 amandmana. Tekst statuta nije prihvatljiv ni za Demokratsku stranku vojvođanskih Mađara jer nije obezbeđena srazmerna parlamentarna zastupljenost manjinskih zajednica iako Ustav Srbije to predviđa.
Pajtić: Statut je jutro posle teške noći
Obrazlažući Predlog statuta pred poslanicima pokrajinskog parlamenta Bojan Pajtić je kazao da novi statut Vojvodine nije istorijski i epohalan.
- On nam garantuje prava koja smo odavno zaslužili pa ga građani vide kao jutro posle teške noći. Zato je on - dobro jutro, Vojvodino. U procesu njegovog donošenja nema mesta za sukob slepih stranačkih interesa, već je reč o poverenju političkih stranaka prema građanima - rekao je Pajtić i dodao da „nije problem što Srbija ima Vojvodinu već je problem što ih nema više".
