Izvor: RTS, 15.Feb.2010, 11:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Statusna konferencija u slučaju Karadžić
Radovan Karadžić ponovio u Hagu da su mu neophodni dokumenti pojedinih zemalja da bi se pokazali kanali šverca oružja za vreme rata u BiH. Predstavnici Nemačke, Francuske, Hrvatske i Irana rekli na stutusnoj konferenciji da su obelodanili sve što su smatrali relevantnim.
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić ocenio je na statusnoj konferenciji u Hagu da će dokumenti, čije je obelodanjivanje tražio od pojedinih država, pomoći njegovoj odbrani i pokazati >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kanale šverca oružja u Bosni i Hercegovini za muslimansku stranu.
Predstavnici Nemačke, Francuske, Hrvatske i Irana su na poziv Sudskog veća obrazložili svoje stavove o traženim dokumentima, uglavnom, navodeći da su već obelodanile sve što su smatrale relevantnim za proces.
"Ne može se sklopiti slika i sprovesti pravično suđenje ukoliko nemamo sve te dokumente i jasnu političku sitaciju", istakao je Karadžić, tvrdeći da su predstavnici međunarodne zajednice u BiH delovali pristrasno u korist muslimana.
Dokumentacija će obezbediti podatke o švercu oružja u Srebrenicu bosanskim muslimanima i pokazati da su pojedine države aktivno radile na rušenju i razbijanju bivše Jugoslavije, naglasio je bivši predsednik RS.
Tužilaštvo Haškog tribunala potvrdilo je da je na području Srebrenice bilo šverca oružja, nakon što je zona Srebrenice demilitarizovana.
"Tužilaštvo Haškog tribunala ne osporava da je u Srebrenicu švercovano oružje nakon što je zona Srebrenica demilitarizovana i proglašena bezbednom zonom", izjavio je tužilac Alan Tigar.
Karadžić je ocenio da je će priznanje Tužilaštva olakšati položaj njegove odbrane u ovom procesu, navodeći da ono opravdava legitimnost vojne akcije vojske RS u Srebrenici.
"Nabavka oružja, njegovo doturanje i širenje po BiH pokazaće da je jedna strana podržavana u trajanju rata i da je on taj način produžavan", rekao je Karadžić i izrazio sumnju u optužbu za udruženi zločinački poduhvat na području Srebrenice da oružja nije bilo u toj zoni, pošto je već bila formalno demilitarizovana.
Nemačka: Nejasna svrha zahteva
Ambasador Nemačke u Hagu Tomas Lojfer usprotivio se daljem obelodanjivanju traženih dokumenata, navodeći da njegovoj vladi nije jasna svrha tog zahteva, jer je Karadžić optužen za genocid i druge zločine.
"Ne znamo zašto bi dostavili te dokumente, jer smatramo da u ovom procesu ne treba ići na političke događaje, jer će se ovo pretvoriti u političku vežbu, a ne suđenje u Haškom tribunalu", naveo je Lojfer.
Napomenuo je da Nemačka nije siguna ni da li postoje dokumenti koje je tražio Karadžić, a tiču se, pored ostalog, njegovih presretnutih razgovora neposredno pred vojnu akciju u Srebrenici.
Karadžić je naglasio da događaji u BIH "nisu nastali u vakumu, već u određenim okolnostima" i da su na teritoriji BiH u to vreme bile prisutne četiri strane - muslimanska, srpska, hrvatska, kao i predstavnici međunarodne zajednice kroz razne mirovne misije - čiji su predstavnici, kako je naveo, "radili za sebe, jer mi nismo dali odobrenje da rade na našoj teritoriji".
Prema Karadžićevim rečima, predstavnici međunarodne zajednice su bili pristrasni i aktivno su učestvovali u borbama "i to ćemo ovde dokazati kad pokažemo šta su sve činili u korist od jedne od zaraćenih strana (muslimanske) i tako kršili princip neutralnosti".
Pored toga, dodao je Karadžić, dokumenti čije je obelodanjivanje zatražio, relevantni su i za procenu kredibiliteta međunarodnih svedoka, koji će svedočiti u procesu, izrazivši sumnju u njihovu objektivnost, pošto "njihove države tokom rata nisu bile nepristrasne".
Predstavnici Francuske, Hrvatske i Irana izjavili su da nemaju šta da dodaju već obelodanjenim dokumentima, kao i da je pretraživanje dokumenata obustavljeno.
Na počektu zasedanja predsedavajući Sudskog veća O Gon Kvon izrazio je razočaranje Veća zbog nedolaska predstavnika Bosne i Hercegovine koja je obavestila Sudsko veće da nije mogla da pošalje svoje predstavnike na statusnu konferenciju iz tehničkih razloga.
Sudsko veće će naknadno odlučiti o Karadžićevom zahtevu i eventualno naložiti državama da nastave pretrage traženih dokumenata.
Suđenje Karadžiću zakazano je za 1. mart, kada bi on trebalo da iznese uvodnu reč.
