Izvor: RTS, 01.Jul.2009, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Statusna konferencija u postupku protiv Karadžića
Bivši predsednik RS Radovan Karadžić izjavio na statusnoj konferenciji u Haškom tribunalu da Tužilaštvo "nema slučaj" protiv njega. Karadžić smatra da se dovođenjem velikog broja svedoka produžava sudski proces. U procesu 159 svedoka. Početak suđenja u septembru.
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić izjavio je na statusnoj konferenciji u Haškom tribunalu, da Tužilaštvo "nema slučaj" protiv njega i da zbog toga velikim brojem predloženih svedoka >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pokušava da razvuče suđenje.
"Tužilaštvo nema slučaj protiv mene, i oni, da se tako izrazim, sada pokušavaju da pucaju sačmarom, ne bi li me nešto zakačilo. Prema broju svedoka koji su predložili, trebalo bi da radimo u tri smene pet dana u nedelji", kazao je Karadžić pred sudskim većem.
Početak suđenja Karadžiću može se očekivati u septembru a ne krajem jula kao što se planiralo, rekao je predsedavajući, sudija Bonomi.
Predsedavajući sudskog veća rekao je da nije verovatno da suđenje počne pre septembra i dodao da će, ako to bude potrebno, sledeća statusna konferencija biti održana 22. jula.
Karadžić je takođe rekao da još čeka dodatne informacije od Ujedinjenih nacija oko navodnog dogovora između njega i američkog diplomate Ričarda Holbruka, dodavši da je sadašnji šef švedske diplomatije Karl Bilt voljan da po tom pitanju sarađuje sa njegovom odbranom.
Karadžić je 25. maja uputio Tribunalu podnesak u kome zahteva da optužnica protiv njega bude odbačena navodeći da mu je Holbruk obećao imunitet od krivičnog gonjenja ukoliko se bude povukao iz javnog života.
Stejt department, međutim, tvrdi da su SAD više puta jasno predočile da ne postoji nikakav sporazum o pružanju imuniteta Karadžiću od krivičnog gonjenja za ratne zločine, kao da ni Holbruk niti bilo koji drugi zvaničnik SAD nije bio u situaciji da Karadžiću ponudi takav imunitet.
Tehničke pripreme za početak suđenja
Sud se danas uglavnom bavio administrativno tehničkim pripremama za početak suđenja, pa je Tužilaštvo saopštilo da će u postupku učestvovati 159 svedoka kojima je odobrena neka zaštitna mera.
Tome se usprotivio optuženi Karadžić, koji je rekao da je "apsolutno protiv toga da neko ko nije žrtva bude zaštićen posle 15 godina od rata".
"Do sada se nije desilo da neko od svedoka bude u nekoj neugodnoj situaciji. Ne tražim da žrtve budu bez zaštite, ali je nezamislivo da skoro 200 svedoka bude pod zaštitnim merama", ocenio je bivši predsednik Republike Srpske.
Predstavnik Tužilaštva je na to odgovorio da se među svedocima, koji će imati zaštitne mere, nalazi 91 žrtva rata.
Sudsko veće je odlučilo da se u daljem postupku izjasni o podnesku Tužilaštva, koje je predložilo da se lord Dejvid Oven pozove da svedoči na kraju postupka kao svedok veća.
Radovan Karadžić je rekao da je sa Ovenom dugo sarađivao, ocenivši da je on bio jedan od glavnih aktera u smirivanju krize.
Bivši predsednik RS se pred Haškim tribunalom brani sam, uz pomoć stručnog i pravnog tima za odbranu. Izmenjenom optužnicom, on se tereti za genocid i druge ratne zločine počinjene u BiH tokom 1992. do 1995. godine.
Karadžić je uhapšen 21. jula 2008. godine u Beogradu, posle više od 12 godina skrivanja pod lažnim identitetom. Haškom tribunalu je izručen 30. jula.
Pismo i depeša
U Hagu je juče obelodanjeno pismo koje je Holbruk 21. jula 1996. godine uputio tadašnjem predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću, u kojem stoji da je cilj vlade SAD da se Radovan Karadžić, posle povlačenja sa čela Republike Srpske, nađe pred Haškim tribunalom.
Pismo, koje je zvanični Vašington ranije dostavio Karadžićevoj odbrani, predato je Tribunalu kao deo podneska koji su SAD uložile u postupku protiv bivšeg predsednika RS.
U Haškom tribunalu je, pored toga, objavljena i američka diplomatska depeša kojom je, samo dva dana ranije pre slanja pisma Miloševiću, 19. jula 1996. godine, Holbruk obavestio i tadašnjeg ministra spoljnih poslova Srbije Milana Milutinovića i načelnika Službe državne bezbednosti Srbije Jovicu Stanišića o rešenosti Amerike da Karadžić i general Ratko Mladić budu izvedeni pred sud u Hagu.
Stanišić je, navodi radio, neposredno pre toga u Beograd sa Pala doneo sporazum sa Karadžićevim potpisom o tome da on prihvata da se povuče kako sa čela Republike Srpske i Srpske demokratske stranke, tako i iz javnog života, dok sam Karadžić od početka suđenja u Hagu prošlog leta, tvrdi da mu je Holbruk, odnosno SAD, tim sporazumom zapravo garantovao imunitet od gonjenja Tribunala.
