Izvor: Blic, 22.Maj.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Status kandidata za EU donosi 400 miliona evra godišnje
Savet ministara spoljnih poslova Evropske unije usvojiće zaključak kojim će se potvrditi spremnost članica Unije da Srbija može da ubrza hod ka dobijanju statusa kandidata za članstvo. Stav EU o napredovanju Srbije na njenom evropskom putu, uključujući i dobijanje statusa kandidata, biće usvojen na sastanku u ponedeljak, 26. maja, potvrđeno je „Blicu" u Briselu.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić u izjavi za „Blic" najavljuje da će do kraja ove >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nedelje poslati EU i nacionalni plan za integraciju Srbije u Uniju.
- Očekujem snažnu podršku Evropske unije proevropskoj vladi u Srbiji. Jasno je da će samo proevropska vlada uspeti da ubrza integraciju Srbije u EU. Mada je to izgledalo dosta ambiciozno prošle godine, sada je izvesno da su ciljevi - Srbija kandidat za ulazak u EU i ukidanje viza do kraja ove godine - u našem dometu - kaže za „Blic" potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.
Kako najavljuje, do kraja ove nedelje „u ime naše države poslaće na komentare svim evropskim komesarima i ministrima zaduženim za evropske poslove zemalja članica sveobuhvatni dokument - nacionalni plan za integraciju u EU".
U sledu koraka Đelić potom očekuje da će Srbiji u vreme francuskog predsedavanja EU biti upućen i takozvani upitnik sa više od 2.000 pitanja.
- Sa našim nacionalnim planom, odgovorima na upitnik koji će biti završeni do jeseni i drugim reformama, Srbija u potpunosti zaslužuje status kandidata i mi ćemo to ostvariti do kraja do kraja 2008. godine - ističe Đelić i objašnjava:
- Nacionalni plan za integraciju je dokument koji ima više od 400 stranica, a koje je naša administracija pripremala poslednjih šest meseci. Taj dokument predstavlja precizan plan usklađivanja našeg zakonodavnog sistema sa evropskim, podatke o nužnim resursima koje ćemo upotrebiti i pratećim rokovima koje ćemo poštovati. Posle našeg veoma efikasnog pregovaranja oko sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, implementacije plana za liberalizaciju viza, dokument Nacionalni plan je još jedan dokaz kapaciteta naše zemlje. Takve nacionalne planove su do sada radile samo zemlje koje su već bile kandidati u periodu kada su očekivale početak pregovora u ulasku u Uniju - kaže Đelić.
On dodaje da je sa proevropskom vladom realan rok za otpočinjanje pregovora za ulazak u EU u drugoj polovini 2009. godine, u vreme švedskog predsedavanja Unijom.
- Dosadašnje iskustvo pokazuje da dužina pregovora traje od tri do pet godina, tako da je naš cilj ulazak u Evropu pri kraju mandata naše proevropske vlade u potpunosti realan. Naravno, takvi pozitivni koraci pre svega su i jedino mogući zahvaljujući mandatu za ubrzani ulazak naše zemlje u EU koji su dali građani Srbije i na predsedničkim i na nedavno završenim parlamentarnim izborima, ali i činjenica da smo se poslednjih meseci mobilisali oko ovih ciljeva - ističe Đelić.
Ipak, saradnja sa sudom u Hagu i dalje je imperativ za pojedine članice EU, posebno Holandiju. I Đelić kaže da samo proevropska vlada koja će nastaviti i zaokružiti saradnju sa Hagom može dostići status kandidata. A taj status ima dodatne pozitivne efekte za našu zemlju. Prvi je mogućnost da se prisustvuje gotovo svim sastancima Unije, čime bi Srbija bila u poziciji da još snažnije utiče na politiku EU uključujući i pitanje Kosova i odbrane suvereniteta i integriteta. Drugi efekat je da sa statusom kandidata Srbiji postaju dostupni značajniji pretpristupni fondovi EU i da se iznos sa sadašnjih 200 uveća na 400 miliona evra godišnje. To bi omogućilo da se dodatni novac usmeri u tri pravca: poljoprivredu, za ravnomerni regionalni razvoj i socijalne fondove.
- Treći efekat, koji je malo poznat, jeste da kao zemlja kandidat mi dodatno učvršćujemo naše izglede da gasovod „Južni tok" bude izgrađen kroz Srbiju. U domenu energetske politike, a to je i namera Ruske Federacije, taj ključni projekat treba da prolazi isključivo kroz zemlje članice EU jer je to garant sigurnosti i bezbednosti - navodi Đelić.
Prema navodima pojedinih domaćih medija, diplomatski krugovi u Briselu požuruju Srbiju da ispuni uslove u vreme dok Slovenija predsedava Uniji jer ona insistira da se u središtu pažnje EU drži Balkan.
Razlog je, navodi se, u Francuskoj koja posle Slovenije preuzima palicu, a koja je više fokusirana na Mediteran, što znači da Srbija neće biti među prioritetima Pariza. Međutim, prema saznanjima „Blica", u Briselu na prvom formalnom prezentovanju svog predsedavanja predstavnici Francuske istakli su da je njihova diplomatija promenila raniju poziciju koja je bila protiv daljeg proširenja Unije.
Kada je o Srbiji reč, za sve je uslov proevropska vlada.
Promenjen stav Francuske
Francuska koja predsedava Unijom od 1. jula ranije je smatrala da proširenje Unije na Zapadni Balkan treba da se okonča sa Hrvatskom. Ovaj stav je revidiran. Francuska, po čijem ustavu građani treba da se izjašnjavaju o proširenju Unije, čak je najavila i izmenu Ustava.
.jpg)
