Izvor: Blic, 14.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Status četnika dokazuju partizani
Status četnika dokazuju partizani
IVANJICA - Osamdesetšestogodišnji Dragomir Mićović iz sela Lisa jedan je od malobrojnih živih četnika u ivanjičkom kraju.
U pokret Draže Mihailovića mobilisan je sa 22 godine, a u borbi protiv Nemaca pogođen je sa tri metka. Sada, kada je dočekao da Ravnogorski pokret bude rehabilitovan, ne može da ostvari status borca jer bi samo svedočenje nekog od živih partizana, koji već imaju status borca, bilo verodostojno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da je deda Dragomir bio Dražin četnik. Osim toga, starina Dragomir ne može ni da ostvari pravo na penziju. Ne pomažu ni junačke rane, ni dokument koji govori o trajnoj nesposobnosti desne ruke, a ni svedoci četnici. Samo pisani dokument koji potvrđuje da je Mićović bio član Ravnogorskog pokreta može mu doneti pravo na penziju.
- Posle toliko godina, obradovali smo se u nadi da će deda dobiti ono što je zaslužio. Međutim, to što je potrebno od dokumentacije teško da će moći bilo ko da nađe. Kada se rat završio, sve je spaljivano, arhiva nije smela da se čuva. Išao sam u gradsku bolnicu gde je deda ležao, ali ni tamo nema nikakvih pisanih dokumenata. Ipak, nećemo odustati. Pokušaćemo u čačanskoj bolnici u kojoj je deda operisan, u Arhivu grada, bilo gde, jer želimo da pravda izađe na videlo - kaže unuk Slobodan Mićović.
Referent za boračko-invalidsku zaštitu SO Ivanjica Zdravko Sekulić kaže da bi se ostvarilo pravo na penziju potrebno je imati ratne zapisnike, dnevnike vojnih jedinica ili sudske presude, akt o konfiskaciji ili nešto slično... Za pravo priznanja statusa borca NOB-a zahtevi se mogu podnositi do kraja jula 2007. godine. U ovom slučaju, dovoljne su dve izjave statusnih svedoka, zapravo partizana.
Ravnogorac Dragomir Mićović borio se u jedinici Dragiše Pelivanovića Pelivana.
- Pre Đurđevdana sam mobilisan, a na Krstovdan ranjen. Sećam se, raspoređuju nas u Ježevici. Kažu, Nemci krenuli na Kraljevo. Nas trojica prvi na udaru, ali ne smemo da pucamo dok se ne čuje teški mitraljez sa obližnjeg groblja. Prema nama ide 14 nemačkih kamiona, puni su vojnika. Nas oko 180, a njih više stotina. Razvila se borba, ja se prićutao, čekam da pucam. Uto dođe neki Milosav i viknu: 'Što ne pucaš?' Ja se podigoh da pucam i osetih samo kako me nešto udari u desnu stranu i baci unazad. Obli me krv. Jedan metak mi probio kod ključne kosti, dva kroz ruku. Zarobismo Nemce, moji me izneše prvo do kuće, pa do bolnice u štabu. Kako mi nije bilo bolje, zapregom me prebaciše do bolnice u Guči. Doktor Hodžić me primio, rane mi očistio i zavio, i mobilisao ruku. Sutradan smo morali da bežimo prema Ivanjici jer su Nemci prodirali - priča Mićović.
Svakog se detalja deda Dragomir seća, ali nema dokumenta pomoću kojih bi ostvario pravo na penziju. Beba Bojović
