Izvor: SrbijaDanas.com, 24.Apr.2020, 11:24

Starost je ženskog roda: U starijoj populaciji brojnije su žene i duže žive

Starije žene u Srbiji su jedna od najugroženijih grupa u današnjem društvu. Generacija današnjih baka ima slabije obrazovanje i nepovoljan status, ali lakše podnose krizne situacije.

Starost je ženskog roda - sintagma koja se sve češće koristi ne samo kao gramatički pojam, već i zbog činjenice da žene žive duže nego muškarci i da je njihov procenat veći u najstarijoj populaciji. Kad je Srbija u pitanju, stare žene spadaju u jednu od socijalno najugroženijih grupa, >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << pa statističari neretko koriste pojam "feminizacija starosti i siromaštva".

Danas je skoro petina ženskog stanovništva u našoj zemlji starija od 65 godina, dok je kod muške populacije udeo starih 15 odsto. Podaci iz poslednjeg popisa kažu da žene prosečno žive oko pet godina duže, i zato pričamo o "ženskoj starosti".

Očekivano, trajanje života žena je 78, a muškaraca 73 godine. U razvijenim evropskim zemljama ono je 87 prema 84 u korist dama. Zanimljivo je i da više starijih pripadnika ženskog pola nego muškog živi u Beogradu, Vojvodini i gradovima, dok je suprotno u istočnoj i jugoistočnoj Srbiji. Razlog su migracije.

- Mnogo je faktora zbog kojih žene žive duže, ali dva su najbitnija: biološka uslovljenost i drugačiji način života. One su biološki zaštićenije, štite ih ženski hormoni. Čak i u zemljama u kojima je postignuta visoka ravnopravnost polova, poput skandinavskih, i gde su žene preuzele neke muške, pa i rizične modele ponašanja kao što je pušenje, one žive duže za oko četiri godine. U zemljama bivšeg SSSR-a ta razlika je čak 12 godina! - objašnjava Ivan Marinković iz Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka.

Prema Marinkovićevim rečima, razlog za to je činjenica da muškarci teže podnose krizne situacije, pa samim tim i burnu tranziciju kroz koju su ova društva prošla. S modernizacijom društva, on veruje da će se ova razlika u dužini života polova ipak smanjivati i približavati biološkoj razlici od oko dve godine.

Prema mišljenju Ankice Šobot iz Centra za demografska istraživanja, u pitanju je obrazovni, ekonomski i bračni status.

- Uglavnom govorimo o generaciji koja je rođena pre kraja Drugog svetskog rata i odrastala u vremenu kada obrazovanje nije bilo toliko zastupljeno u ženskoj populaciji - kaže Šobotova. - Popis je pokazao da više od polovine žena starijih od 65 godina nije završilo ni osnovnu školu. To je uticalo na njihov nepovoljni ekonomski status. Žena je u to doba bila mahom okrenuta porodici i ekonomski manje aktivna ili se ta aktivnost često svodila na poljoprivredu.

Među populacijom "65 plus" - polovina žena su udovice. Tri četvrtine samačkih staračkih domaćinstava takođe čine žene, što dodatno opredeljuje njihov socijalni status. Žene iz ove generacije su često bile nezaposlene, pa je veliki broj njih korisnik nevelikih porodičnih penzija.

Istraživanje Crvenog krsta, u kom je učestvovala i Marija Babović, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, pokazalo je, međutim, da osam odsto muškaraca i 17 odsto žena starijih od 65 ne prima baš nikakvu penziju. Osim toga, i kada je primaju, prisutan je jaz u njihovoj visini u korist muškaraca. Jedan od uzroka su razlike u ostvarenom radnom stažu, ali i visina nekadašnjih primanja.

- Veliki broj starijih žena živi od poljoprivrednih penzija, a one su prilično niske - kaže Babovićeva. - Istraživanje je pokazalo i da su najstarije žene izložene teškim oblicima materijalne uskraćenosti. Uskraćenost imamo kada domaćinstva ne mogu da ispune bar tri od sledećih stavki: da priušte adekvatno grejanje, veš-mašinu, televizor, telefon, meso ili ribu svakog drugog dana, nedelju dana odmora godišnje van kuće, kada ne mogu da plate iznenadni trošak od 10.000 dinara, ili kasne sa plaćanjem rente, kredita ili komunalnih usluga.

Očekuje se da će žene koje tek treba da stupe u ovu kategoriju, kako zaključuje Ankica Šobot, ipak imati stabilniji i povoljniji socijalni položaj nego današnje penzionerke, pre svega zbog boljeg obrazovanja i većeg stepena ekonomske aktivnosti. Njihove penzije zavisiće od sadašnje sigurnosti posla, visine zarade i položaja na tržištu rada. A oni, nažalost, nisu uvek zadovoljavajući.

AKTIVNE I KOD KUĆE

Stručnjaci se slažu da su žene pripremljenije da se suoče sa bolestima i usamljenošću koje donosi starost i da kod njih odlazak u penziju uzrokuje manje trauma nego kod muškaraca. Za njih penzija ne znači i kraj radno aktivnog života, jer i dalje imaju obaveze u svojoj i kući svoje dece.

Nastavak na SrbijaDanas.com...