Izvor: Politika, 25.Avg.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Starosna diskriminacija bez odgovora društva
Sredovečni i dalje nisu „popularni” među poslodavcima, odnos prema starima u zdravstvu i dalje loš
Kolutanje očima, namrgođena lica i zajedljive opaske neretko dočekuju starije osobe koje ulaze u gradski prevoz, čekaju red u domovima zdravlja, poštama ili bankama. Njihove potrebe neretko se smatraju manje važnim, mlađi sugrađani se uvek pitaju kuda oni idu usred dana, zašto stvaraju gužvu u autobusima ili zdravstvenim ustanovama kada mogu da sede u svojoj kući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i da nikome ne smetaju. Nerado im ustupaju mesto, zaboravljajući da smo svi mi svakim danom sve stariji.
Ejdžizam (diskriminacija starijih), osim rasizma i seksizma, najrašireniji je i najsuroviji oblik diskriminacije u našem društvu. Većina starijih se s razlogom pita: zašto je neko ko je ceo život stvarao i radio, kada je došlo vreme da ubire plodove rada, žigosan samo zbog svojih godina?
Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, ističe da najmanje pritužbi primaju baš od strane starijih osoba, ali ne zato što diskriminacije nema već uglavnom zbog neupućenosti.
– Stariji ljudi i organizacije koje se bave njihovim pravima moraju biti hrabriji u traženju zaštite. Kada se desi diskriminacija trebalo bi podneti pritužbu povereniku, a postoji i sudska zaštita – ističe naša sagovornica, dodajući da se stariji sugrađani neretko žale na loš tretman u zdravstvenim ustanovama. Ipak, lekari tvrde da su svi zakoni, pravilnici, pa čak i ustav, propisuju jednak tretman svih pacijenata, bez obzira na životno doba.
U stvarnosti, stariji ljudi se nerado primaju u bolnice, a retko koja sestra ili doktor će im se osmehnuti. Duže zauzimaju krevet, zahtevaju veću negu, neretko dolazi do komplikacija u njihovom lečenju, uzimaju nekoliko terapija istovremeno. Kada se, u slučaju hitnih stanja, obrate službi Hitne pomoći, imaju osećaj da su godine prepreka za dobijanje zdravstvene nege i terapije. Ipak, predstavnici ove službe to oštro demantuju.
– Zdravstveno stanje pacijenta i stepen hitnosti jedini je kriterijum na osnovu kojeg izlazimo na terene. Pacijente moramo da pitamo za godine, jer prikupljamo podatke o svima koji nam se jave. Ukoliko se neko žali na bol u grudima ili se povredi na javnom mestu moramo da reagujemo bez obzira na to da li je mlad ili star – izričit je dr Goran Čolaković, vršilac dužnosti direktora Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu.
Diskriminaciju je teško dokazati, ali i prepoznati, mišljenje je poverenice Nevene Petrušić. Postali smo društvo u kojem svi smatraju da je potpuno normalno da iznosimo svoje lične podatke (uključujući i godine života), na primer prilikom konkurisanja za posao.
– Prilikom zaposlenja godine starosti i bilo koje lično svojstvo može se postaviti kao opšti uslov samo ukoliko priroda posla to zahteva. U najvećem broju poslova godine ne igraju nikakvu ulogu. Insistiranje na ličnim podacima u biografijama ukazuje na to da poslodavci nerado zapošljavaju starije osobe. Bilo bi sjajno kada bi se u našem društvu promovisalo iskustvo u radu koje starije osobe imaju, a može biti dragoceno za poslodavca. Danas u nekim firmama u Nemačkoj zainteresovani anonimno konkurišu za određeno radno mesto. Osim kvalifikacija, ne navode čak ni ime i prezime, jer ima poslodavaca koji ne gledaju blagonaklono na imigrante – ističe naša sagovornica.
U Srbiji je situacija drugačija. Kada je Beograđanin Miloš P. (47) posle dvadeset godina rada u jednom trgovinskom lancu, izgubio posao i prijavio se Nacionalnoj službi za zaposlenje, od službenice je dobio iskren odgovor – da se ne nada da će sa njim kontaktirati u skorije vreme. Novi zakon o radu mogao bi podstaći poslodavce da gledaju blagonaklono na iskusnije radnike. Prema novim pravilima, u slučaju viška radne snage, poslodavci nisu više u obavezi da isplate otpremninu za sve godine staža starijem radniku, već samo za godine rada koje je proveo kod njih.
– Stara pravila predstavljala su realnu prepreku zaposlenju starijih radnika, ali mislim da je veći problem neaktivnost ljudi koji traže posao. Mnogi od njih decenijama su radili u društvenim ili državnim firmama i nisu mnogo ulagali u sebe. Mnogo lakše nalaze posao ljudi koji su najveći deo radnog staža odradili u privatnom sektor – smatra Jovan Protić, predstavnik Međunarodne organizacije rada, dodajući da u zapadnim zemljama postoje poslovi s pola radnog vremena koji su pogodni za radnike starije od šezdeset godina.
-----------------------------------------------------------------------------------
Posao traži 200.000 ljudi u šestoj deceniji života
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, posao trenutno čeka gotovo 200.000 ljudi starijih od 50 godina, što čini oko 26 odsto ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji. Gotovo 27. 000 posao čeka više od deset godina, 30.000 zaposlenje nađe u roku od osam godina, a između tri i pet godina nezaposleno je 32.000 ljudi u šestoj deceniji života. Mnogi od njih se ne nadaju da će ikada naći posao, i svaki dan pažljivo izučavaju nova pravila računajući kada će konačno dočekati željenu penziju. Čak 9.127 nezaposlenih, starijih od pedeset godina završilo je osnovne studije, a zvanje doktora nauka ima njih 39.
Jelena Popadić
objavljeno: 25.08.2014.
