Izvor: Blic, 23.Mar.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Staro za novo i obrnuto
Dragoljub Žarković
Pre neki dan, protekle nedelje, ispred prodavnice gornjomilanovačkog „Metalca”, u neposrednoj blizini Kalenićeve pijace u Beogradu, ugledao sam poduži red. Mahom žene stoje u redu sa starim šerpama u ruci. Sredovečna gospođa drži u ruci šerpu s krupnim plavim tufnama iz serije „Uspomena iz Vrnjačke banje”.
Razlog je, pretpostavljam, poznat čitaocima. Ono što vlada radi s automobilima, a najavljuju da će da rade >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i sa traktorima, Gornjomilanovčani rade s posuđem. Daju popust za kupovinu novog lonca ako donesete stari. I roba ide odlično. Lokalni šereti, kakvi se uvek oko pijace okupljaju, predlažu obližnjem pečenjaru da s popustom daje meso svakom ko donese koske od pečenja.
Pospešivanje trgovine ovakvom vrstom akcija jedan je od najstarijih marketinških trikova. Pad opšteg prometa i potreba da se podstakne tera prodavce na nove vrste domišljatosti. Kad je češki proizvođač obuće „Bata” krenuo u osvajanje afričkog tržišta, slabo mu je išla prodaja cipela. Na pitanje šta da se radi, njegov zastupnik među bosonogima je rekao: „Pošaljite mi mašine za asfaltiranje!” Posle je posao krenuo.
Ceo svet se sada nalazi u ulozi tog „Batinog” afričkog izaslanika. Traga za načinom da pospeši privredni rast. Ništa kao nevolje ne jača domišljatost. Nijedan gest nije mali. Nedavno je Barak Obama, suočen s okolnošću da posrću i divovi američke štampe, izjavio kako svaki dan počinje čitajući novine.
Još visoku popularnost pokušao je da iskoristi u promociji jedne ozbiljne industrije. Dobro, ne mora Boris Tadić ili bilo ko iz vlasti, da sa šerpom u jednoj ruci a s novinama u drugoj, stane u onaj red s početka ovog teksta, ali da li se samo meni čini da ovi naši pomalo birokratski prilaze ovom što potresa ceo svet, pa i Srbiju.
Ne bih sada sipao so na staru ranu i podsećao da su državne poslove i budžet planirali kao da kriza neće da dođe u Srbiju. Pa su posle par meseci menjali plan, a sada najavljuju da će opet da ga menjaju. Iscrpljuju se u pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom i drugim finansijskim institucijama. To je u redu. Bez tih para ušli bismo u zonu duboke recesije. Ali, ovde nije reč samo o tome da se obavi računsko-tehnički deo posla, već o stvaranju klime koja pomaže da ljudi prebrode teškoće.
Reč je o tome da treba podstaknuti inovativnost, afirmisati dobre preduzetničke ideje, komunicirati s javnošću na sasvim novoj osnovi, pa ako treba, a treba, stare ljude zameniti novima, baš kao i kad se radi o - šerpama.
Ono što sada vidimo jeste jačanje državne regulative, garnirano sumnjivim idejama o socijalnoj pravdi, što u našem slučaju znači jačanje „partokratije” i tu se krije, kao što sam već pisao, dugoročna opasnost po bilo koji od plemenitijih ciljeva i težnji srpskog društva.
Srpske političke stranke, kao i najveći deo šire javnosti, još ne barataju političkim govorom o krizi. Ne traga se za novim rešenjima, ili smo o tome slabo obavešteni. A to mu u modernom svetu dođe na isto.
