Izvor: Večernje novosti, 20.Dec.2016, 00:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Staro srpsko jezero krilo krokodile!?
Paraćinski muzej čuva jedinstven fosil pronađen u cementari "Popovac". Nalaz datira još iz pedesetih godina. Nepoznat široj javnosti JEDINSTVENI fosil moravskog krokodila koji je pre oko 16 miliona godina živeo u Srpskom jezeru čuva se u Zavičajnom muzeju u Paraćinu. Iako ovaj spektakularni nalaz potiče još iz pedesetih godina prošlog veka, on je srpskoj javnosti veoma malo poznat, kao i priča o vremenu i prostoru gde je živeo. Ona počinje pre oko 25 miliona godina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u kenozoiku, najmlađem geološkom periodu koji još uvek traje. Tad su dinosaurusi već nestali s lica zemlje a jedinstvena ploča prakopna počela je da se raspada u kontinente. Tad se u sudarima kontinentalnih ploča Evrope i Afrike stene gužvaju kao papir i izdižu se visoki planinski venci: Alpi, Dinaridi, Karpati, Helenidi i Pontidi. Pre oko 16 miliona godina u kotlini između Dinarida i Karpato-balkanoida, na prostoru današnjeg Pomoravlja, formirano je Srpsko jezero. Tropska i suptropska klima koje su tada vladale ovim prostorom omogućile su bujanje života u toj oblasti izolovanoj visokim planinskim zidovima. Odvojenost od ostatka sveta stvorila je jedinstvene oblike života u Srpskom jezeru, koji su se razvijali nezavisno i zato predstavljaju jednu od najvećih misterija nauke. To je razlog zbog koga naučnici lobanju "krokodilusa moraviensisa" ili na srpskom - moravskog krokodila, koju čuva Zavičajni muzej u Paraćinu, smatraju jednim od najvažnijih fosila pronađenih na tlu Srbije. Odnosno, oni naučnici koji uopšte znaju da ona postoji. - Pedesetih godina prošlog veka prilikom iskopavanja laporca u Popovcu za potrebe cementare, pronađeni su do tada neviđeni fosili. Deo njih je srećom završio u zavičajnoj zbirci Osnovne škole "Radoje Domanović", koju ju napravio učitelj Momir Jezdić. Kad je 1976. formiran Zavičajni muzej u Paraćinu, ta zbirka mu je predata, a naučnici su konstatovali da su fosili iz Popovca pripadali nepoznatoj vrsti preistorijskog krokodila - kaže Branislav Stojanović, direktor paraćinskog muzeja.Kosti divovskog preistorijkog medveda On je za dve godine upravljanja ovom zapuštenom ustanovom uspeo da zainteresuje Ministarstvo kulture za ogromno blago koje je propadalo na tavanu stare muzejske zgrade koja je prokišnjavala. Ministarstvo je dalo sredstva ne samo za oluke i crep, već za celu novu zgradu u kojoj će i moravski krokodil i drugi fosili biti predstavljeni kako zaslužuju. Paleontolog Boban Filipović potvrđuje da je moravski krokodil jedinstven i verovatno najvažniji fosil pronađen u Srbiji. On je posvećeni istraživač jezerske nemani, koji pokušava da rekonstruiše u potpunosti njen izgled i navike.Kosti preistorijskog bika - Reč je o dalekom srodniku aligatora. Njegova lobanja bila je duga oko 35 centimetara. Pošto je kod ovih reptila ukupna dužina tela približno jednaka sedmostrukoj dužini lobanje, moravski krokodil je bio dug oko dva i po metra. On je bio specijalizovan za slatku vodu, pa i fosil potvrđuje postojanje Srpskog jezera. Prema nekim informacijama, po nekim našim muzejima postoji još delova skeleta za kojima tragam. Oni su neophodni za kompletnu rekonstrukciju lobanje, što bi otkrilo čime se hranio i rasvetlilo još jedan deo priče o živom svetu Srpskog jezera - kaže Filipović. OSTACI MLAĐEG MAMUTA - PROSTOR Pomoravlja je u svim periodima istorije bujao životom, pa osim starog moravskog krokodila, imamo i ostatke mnogo mlađih mamuta, runastog nosoroga, pećinskog medveda i mnoge druge. Kad je reč o krokodilu, govorilo se o više pronađenih skeleta, ali je do nas stigla samo jedna lobanja. Pričalo se da su neki fosili moravskog krokodila prodavani po veoma visokoj ceni u inostranstvu. To svedoči o njegovom značaju - kaže Stojanović.Granice Srpskog jezera predmet su rasprava PARAĆINSKO-KRUŠEVAČKI MOREUZ DR Gordana Jovanović, kustos Prirodnjačkog muzeja, autor jedinstvene izložbe o Srpskom jezeru, navodi da je ono postojalo tokom milion godina. Nestalo je kad su vode ogranka praistorijskog okeana Paratetisa preplavile Srbiju i Pomoravlje pretvorilo u Paraćinsko-kruševački moreuz. - Jezero su nastanjivale retke i visoko endemične vrste puževa, školjki i ostrakoda, a od kičmenjaka su nađeni ostaci riba i gmizavaca. Bilo je razuđeno brojnim većim ili manjim ostrvima i poluostrvima, po kojima su se mogle kretati kopnene životinje, među kojima su najpoznatiji surlaši. Granice i odlike Srpskog jezera, kao i živog sveta koji ga je nastanjivao, još uvek nisu detaljno proučene - navodi dr Gordana Janković.
Nastavak na Večernje novosti...
