Izvor: B92, 04.Sep.2013, 17:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Staro sajmište - ruganje prošlosti
Beograd -- Staro sajmište - mesto na kome su za vreme Drugog svetskog rata hiljade ljudi umrle zbog mučenja i brutalnosti, danas predstavlja mesto zaborava.
Umesto memorijalnog centra, u zgradama, u kojima su se svakodnevno gasili nebrojeni životi, sada niču restorani, a država se, i pored namere da to spreči, na trenutke čini nemoćnom da to i zaustavi.
Tako je na mestu na kome je ranije bio noćni klub sada otvorena "narodna kuhinja", a preko ulice je ugostiteljski >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << objekat "Posejdon", sa baštom i gostima, koji verovatno ni ne znaju da jedu u nekadašnjem krematorijumu.
Vlasnik tog objekta kaže da se tu nekada nalazila bolnica, ali ona u kojoj su lečeni ljudi, a ne ubijani. Za nadležne koji godinama pokušavaju da spreče razvoj objekata sa takvim sadržajima na tom istorijskom mestu, sve što se dešava nije iznenađenje.
Tako, Željko Ožegović član Gradskog veća ističe da je na mestu pomenutog ugostiteljskog objekta bila bolnica, ali ona u kojoj su umirali logoraši.
"Ono što jeset najstrašnije u svemu ovome jeste neznanje i nepoštovanje tih žrtava koje su tu umrle i svega onoga što se dešavalo na tom prostoru", kaže on.
Ožegović ističe i da je komunalna inspekcija juče uklonila baštu ispred restorana "Posejdon", a da će ista sudbina zadesiti i baštu ispred restorana "So i biber".
Podsetimo da je B92 pre nekoliko godina uradio dokumentarni film "Sajmište - Istorija jednog logora". Više o tome možete naći na ovoj stranici.
"Što se tiče samog objekta u kom se sve to dešava, podsetio bih da je republičko pravobranilaštvo još 2002. pokrenulo spor, koji se i dan danas vodi pred sudovima, gde u stvari i država i Beograd žele da se taj objekat vrati u posed države, kao što bi i trebalo da bude", podseća on.
S druge strane, vlasnik "Posejdona" kaže da od nečege mora da živi:
"Ako je državi bitan toliko taj objekat, neka ga kupi onako kako ga je prodala. Neka ga kupi od mene. Neka ga ponudi, bilo šta. Ja kao privatni vlasnik ovog objekta moram od nečega da živim."
Iako i vlasnik kaže da nije imao problema sa Udruženjem logoraša sa Starog sajmišta, za Centar Simon Vizental, otvaranje objekata s takvim sadržajima je nedopustivo.
"Mislimo da bi trebalo da bude više nego očigledno da se mesto na kom je ubijeno toliko nedužnih ljudi treba da bude sačuvano i pretvoreno ili u memorijalni centar, ili u edukativni centar, ili u istraživački centar, ili da ima dve ili tri pomenute funkcije. Ovo je je prigodan način da se oda počast žrtvama i da se njihova tragedija pretvori u nešto što će sprečiti slične događaje u budućnosti. Pričao sam sa bivšim predsednikom Tadićem o tome šta uraditi sa Sajmištem, ali nažalost ništa od toga nije urađeno. To je sramota i za Beograd i za Srbiju", navode iz Centra Simon Vizental
Naši utisci danas kad izlazimo iz tih objekata nisu ni slični onima koje su imali ljudi koji su uspeli da izađu iz njih živi. Ako izbrišemo istoriju, ostaje samo njihovo sećanje.
.jpg)
